ЂУРЂЕВИЋ, Биљана

ЂУРЂЕВИЋ, Биљана, сликар, ликовни педагог (Београд, 6. XI 1973). Дипломирала 1997, магистрирала 2000. и докторирала 2013. на Факултету ликовних уметности у Београду, где је доцент на Сликарском одсеку. Самостално и групно излаже од 1998. Негује јасно дефинисан стил заснован на традиционалном цртачко-сликарском поступку и фигуралној представи, као и самосвојни дискурс у оквиру којег тематизује симптоматична стања појединца и колектива у агресивној реалности савременог доба. Изразиту слојевитост значења постиже композиционим и иконографским реминисценцијама на класично европско сликарство (ренесанса, барок, романтизам) и књижевност, које доводи у везу с критичним подручјима друштвене егзистенције: поткултуром (Стоматолошко друштво, 1996--1998), насиљем (Кабаре, 1990), отуђењем (циклус Седам смртних грехова, 2002--2004), чији су призори наглашене сугестивности и бруталности генерисани и из искуства екранске слике. Простор личног чулног сећања као предмет посматрања (Живот у забораву, 2007--2008) прожет је темама из књижевности ренесансе (Hypnerotomachia Poliphili) и мотивом шуме као метафоре двосмислених емотивних и психосоцијалних стања у којима преовлађује стање нелагодности (Тамна је шума, 2013). Комуникација са моделима класичне културе очувана је и у радовима у којима проширује технолошки поступак (глина, епокси смола) и остварује слику-објекат и скулпто-слику којима реферира на повезаност физиологије с психолошком природом појединца (Кабинет чуда, 2015). У призорима фабрика за масовну производњу указује на проблем модерног робовласништва и неконтролисане потрошње, те неосетљивости коју узрокује рутинизација свакодневног живота (Оруђе делања, 2015--2017). Добитница је Политикине награде за ликовну уметност (2013).

ДЕЛА: радови у колекцијама: Музеј модерне уметности, Стокхолм; Колекција Подеста, Вашингтон; Ц колекција, Лугано; МСУ, Бг; Музеј Фрисирас, Атина; Есл колекција, Клостернојбург; Музеј модерне уметности, Аскона.

ЛИТЕРАТУРА: M. Карић, Кабинет чуда, Кг 2015.

Д. Ковачић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)