Прескочи до главног садржаја

ЂАЈИЋ, Ненад Ј.

ЂАЈИЋ, Ненад Ј., машински инжењер, универзитетски професор (Пожега, 31. VII 1941). Машински факултет у Београду завршио 1965. На Рударско-геолошком факултету у Београду је у периоду 1970--1988. биран у сва звања за предмете Термодинамика и Топлотни мотори и енергетска постројења. Аутор је и коаутор универзитетских уџбеника Топлотни мотори (Бг 1981), Енергетски извори и постројења (Бг 1992), Машине и уређаји за експлоатацију нафте и гаса (коаутор, Бг 1995), те пет монографија: Мерење и регулација природног гаса (коаутор, Бг 1995), Производња и коришћење геотермалне енергије (коаутор, Бг 1995), Енергија за одрживи свет (Бг 2002), Дистрибуција природног гаса (коаутор, Бг 2005) и Енергетика Србије -- јуче, данас и сутра (Бг 2011). Руководио и/или учествовао у изради многобројних студија и пројеката из области енергетике и термотехнике. С обзиром на повезаност енергије, екологије и економије и утицај енергетике на одрживи развој земље, његови најважнији истраживачки напори су везани за комплексне проблеме енергетике, реализоване кроз стратегије развоја, студије и пројекте на нивоу Југославије и Србије, чији је био одговорни аутор/коаутор или координатор. Као учесник и организатор низа међународних и домаћих конференција у саопштеним и штампаним радовима истраживао је могућности одрживог развоја енергетике наше земље, већег коришћења домаћих потенцијала, посебно обновљивих извора, ефикаснијег коришћења енергије, оптималног развоја комуналне енергетике и повећања заштите животне средине. Редовни је члан и бивши генерални секретар Академије инжењерских наука Србије, редовни члан и бивши потпредседник Научног друштва Србије и председник Националног комитета Србије Светског савета за енергију. Носилац је признања за изузетан допринос развоју струке КГХ (климатизација, грејање и хлађење) и дугогодишњу подршку конгресу КГХ (1970--2019), Плакете КГХ (1995), Заслужни члан СМЕИТС-а (2003) и Медаље „Бранислав Ђаковић" (2013).

ИЗВОРИ: Архиве Маш. ф. и РГФ-а.

Ми. Аџић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)