ЂОРЂЕВИЋ ТАЛЕР, Мирјана

ЂОРЂЕВИЋ ТАЛЕР, Мирјана (MIRArt), сликар, мултимедијални уметник, скулптор (Београд, 28. IV 1967). Дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду 1994. у класи Моме Антоновића, док је на усавршавању на Академији уметности у Диселдорфу била у класи Клауса Ринкеа (1994--1997). Магистрирала на ФЛУ у Београду (1999). Крајем 80-их година била је активна на ликовној сцени у простору Галерије СКЦ. Још за време студија наступила у низу запажених изложби (16. бијенале младих у Ријеци, 1991; 4. интернационално азијско-европско уметничко бијеналe у Анкари, 1992; Бијеналe у Венецији, 1993; 1. бијеналe младих југословенских уметника у Вршцу, 1994). Готово на свим раним излагањима освајала је награде. Уз Мрђана Бајића представља најрепрезентативнији пример постмодернизма 80-их и неоконструктивизма 90-их у Србији. Наступала као уметнички пар са Волфгангом Талером. Њену рану фазу прате неоконцептуалистичке стратегије и истраживања простора, материјала и објеката сведених геометризованих решења, што је доводи до минималистичке уметности. Инсистира на машинској и индустријској реализацији радова и стварању специфичних инсталација у којима се поништава субјективност. Њени радови припадају савременим тенденцијама „техно-уметности", „техноспиритуалној уметности" и „техноестетској реализацији".

ДЕЛO: и М. Рудић, Б. Герзић (прир.), Сања Рудић: монографија -- A Monograph, Бг 2011.

ЛИТЕРАТУРА: J. Денегри, „Приоритет форме и обновљена духовност у уметности деведесетих: Мирјана Ђорђевић и Иван Ивић", Транскаталог, 1995, 2/3; З. Л. Божовић, Ликовна уметност 80-их и 90-их у Београду: разговори, Бг 1996; J. Чубрило, „Уметност у Београду 90-их: једно виђење", у: Уметност на крају века, 1, Бг 1998; J. Деспотовић, Лидија Мереник и Светлана Младенов: седам теза новије српске скулптуре, Бг 2000; Д. Јеленковић, Д. Говедарица Костопулос, „Линије времена", Документи 1981--2012, Пан. 2014.

Ч. Јаничић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)