ЂОРЂЕВИЋ, Бранивој

ЂОРЂЕВИЋ, Бранивој, лектор, сценариста, универзитетски професор (Шабац, 22. I 1924 -- Београд, 19. V 1991). Похађао је Драмски студио при Народном позоришту у Београду (1947), затим је дипломирао на Филозофском факултету у Београду (1950), а докторате филолошких наука одбранио на ФФ у Сарајеву (1962) и Београду (1981). Прошао је пут од глумца, лектора и редитеља, до редовног професора Факултета драмских уметности, Факултета политичких наука (Новинарски смер) и Војне академије у Београду, те продекана ФДУ (1965--1967). Лекторски рад се протеже на сва позоришта Србије, на многобројне радио и телевизијске емисије и тонску обраду домаћих играних филмова. Радио је у Драмском студију СНП као професор дикције. У СНП је режирао Јавленија и позорја (руковет драмских одломака у једном делу, 1971) и као лектор је радио на представи Човек је човек Б. Брехта (1984). Објавио је књиге из области дикције (Елементи српскохрватске дикције, Бг 1970; Српскохрватски позоришни језик, Бг 1974; Граматика српскохрватске дикције, Бг 1975; Акценат, реторика, версификација, Бг 1987; Основи рецитовања, Н. Сад 1989; Елементи дикције: акценат, реторика, версификација, Бг 1996), разне рецитале, радио-драматизације, адаптације и дела за сценско извођење. Био је један од најбољих познавалаца српског језика и васпитавао многе генерације глумаца. Остварио је око 300 лектура у професионалним позориштима. Лекторски је уобличио филмове Поход (Ђ. Кадијевић, 1968) и Природна граница (М. Илић, 1970), те ТВ филмове Чудо (Ђ. Кадијевић, 1971), Болани Дојчин (С. З. Јовановић, 1972), Лажа и паралажа (С. Мрмак, 1974), Коштана (Б. Глигоровић, 1980), Смрт пуковника Кузмановића (М. Маричић, 1981), Родољупци (Д. Мијач, 1986), Јазавац пред судом (А. Милошевић, 1988), Стремничка (М. Маричић, 1989) и др. Аутор је драме Кућа на углу која је 1956. извођена у НП Тимочке Крајине у Зајечару и у НП у Сомбору и сценарија ТВ филмова Сократова одбрана и смрт (1971) и Беседе проте Матеје Ненадовића (1976). У његову част мала сцена Шабачког позоришта добила је 2014. име „Мала сцена др Бранивој Ђорђевић", а Југословенско драмско позориште је установило годишњу награду за лепоту сценског говора „Др Бранивој Ђорђевић".

ДЕЛА: „Акценат, квантитет гласа и дисање у говору на сцени", Позоришни живот, 1962, 19--20; „Досадашњи рад на стварању позоришног језика", Позориште, Тузла, 1964, 4; „Позоришта и неговање домаће драме", Позориште, Тузла, 1965, 2; Основи говорних облика у интерпретацији: приручник за рецепционаре и позоришне аматере, Бг 1982; „Уз обележавање 150 година позоришног живота у Шапцу: Сећање на период између два рата", Театрон, 1990, 72--74.

ЛИТЕРАТУРА: М. Первић, Политика, 2. X 1968; М. Мирковић, Политика експрес, 2. X 1968; С. Лукић, Политика, 13. X 1968; Р. Животић, Борба, 2. XII 1976.

В. Крчмар

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)