ЂУРЂЕВО

ЂУРЂЕВО, село у југоисточном делу Бачке, на граници бачке дилувијалне терасе, која је западно, и алувијалне равни Тисе, која је на истоку. На том контакту је дугачко фосилно корито Девењ. Кроз Ђ. пролази локални пут, који га на југу повезује с путем Нови Сад -- Тител, а 5 км северно од села су пут Нови Сад -- Зрењанин и општинско средиште Жабаљ. Ово је плански грађено село које има правоугаону основу и решеткаст распоред улица. До извесних деформација те форме дошло је каснијим ширењем села на периферијама. Највећа је на источној периферији, на другој страни корита Девењ, где је у време II светског рата изграђено мало насеље Телеп, за досељавање Мађара. Село се први пут помиње око 1570, када је имало четири дома. Касније је опустело и обновљено је 1790, када је досељено 199 српских породица из Темерина. Године 1802. припојено је Шајкашком батаљону Војне границе и у његовом саставу је било до 1873. Село је 1850. имало 2.183 становника. Популација се увећавала до 1931, када је Ђ. имало 5.184 члана. Пораст је прво био подстакнут досељавањем Русина, а крајем XIX в. и Мађара. После тога је уследила депопулација, која је у знатној мери била подстакнута страдањем Срба у време II светског рата. До 1991. у селу је остало 4.517 лица. Нови пораст настао је досељавањем становништва прогнаног у време грађанског рата из Хрватке и Босне и 2002. било је 5.137 житеља. До 2011. тај број је смањен на 5.092 лица, од којих су 68,5% били Срби, 19,9% Русини и 5,4% Роми. Пољопривредом се бавило 22% економски активне популације, а неаграрно становништво радило је највише у индустрији, трговини и грађевинарству. Већина је била запослена у околним градовима. У центру села је трг квадратног облика око којег су све јавне зграде, две цркве, основна школа, месна канцеларија, пошта, банка и продавнице.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Букуров, Општина Жабаљ, Н. Сад 1983; С. Ћурчић, Насеља Бачке -- географске карактеристике, Н. Сад 2007.

С. Ћурчић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)