ЂУРОВИЋ, Радосав

ЂУРОВИЋ, Радосав, лингвиста, србиста, универзитетски професор (Трнавци код Рудог, 14. Х 1943 -- Ужице, 21. II 2006). Учитељску школу завршио у Фочи (1964), a Вишу педагошку школу у Зрењанину (1966). На Филолошком факултету у Београду дипломирао (1972), магистрирао (1979) и докторирао (1989). Седам година радио у Oсновној школи у Штрпцима, четири у Гимназији у Прибоју, једанаест у Регионалном просветно-педагошком заводу у Ужицу. Од 1989. радио у универзитетској настави. За редовног професора изабран 2002. на Филозофском факултету у Нишу, где је предавао Савремени српски језик -- фонетика са фонологијом, Акцентологију и језичку културу. На Учитељском факултету у Ужицу предавао Српски језик и књижевност, на Фил. ф. у Приштини Дијалектологију и Акцентологију, на ФФ на Палама и у Петрињи Фонетику, Фонологију и Акцентологију, a на постдипломским студијама у Приштини и Српском Сарајеву Методологију лингвистичких истраживања. Био руководилац Института за српски језик ФФ у Нишу, главни уредник Зборника радова ФФ у Српском Сарајеву, члан Одбора за језик АНУРС, сарадник на пројектима Дијалектолошка истраживања српског језичког простора (при Институту за српски језик САНУ) и Испитивање српског дијалекатског комплекса Босне и Херцеговине (при АНУРС). Највећи допринос Ђ. је дао у области дијалектологије, акцентологије (Шест огледа о српским акцентима, Ужице 1996; Огледи о српским акцентима, Ужице 1997; О акценту и дијалектима, Ниш 2004), фонетике и фонологије, историје језика, нормативистике и стилистике. Био је добар познавалац прозодије новоштокавских говора и прозодије српског књижевног језика.

ДЕЛА: „Рефлекси јата у околини Прибоја", СДЗ, 1980, 26; „Прелазни говори јужне Босне и високе Херцеговине", СДЗ, 1992, 38; Дијалекти, језик, норма, Ужице 1996; Летнички говорни тип, Вр. 2000.

ЛИТЕРАТУРА: Годишњак за српски језик и књижевност, ФФ у Нишу, 2009, 22, 9.

С. Реметић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)