ЂОРЂЕВИЋ, Александар

ЂОРЂЕВИЋ, Александар, бактериолог, универзитски професор (Ниш, 1893 -- Београд, 13. IV 1969). Уписао студије биологије на Филозофском факутету у Београду (1912). Добио војну стипендију (1913) за студије медицине у Нансију (Француска) које је прекинуо због избијања рата 1914, у којем учествује као лекарски помоћник у Епидемијској војној болници у Нишу, с којом се 1915. повлачи преко Албаније на Крф. Радио је на „острву смрти" Видо, а касније и на Солунском фронту. По демобилизацији 1919. наставља студије у Нансију и завршава их одбраном доктората 1923, као и једногодишњим курсом из бактериологије и хигијене. По повратку ради као лекар у чину санитетског поручника у Војнохигијенском заводу у Београду, а 1925. изабран је за хонорарног асистента на Медицинском факултету у Београду за извођење наставе хигијене и бактериологије. По окупацији 1941. на свој захтев је пензионисан, а 1944. поново наставља рад у Санитетском одељењу Врховног штаба НОВ. Изабран 1946. за ванредног професора на Мед. ф. у Београду најпре за предмет Епидемиологија, а затим Микробиологија. Био је управник Савезног епидемиолошког института (1946--1950), управник Института за микробиологију Мед. ф. (1946--1950) и директор Више школе за медицинске сестре Југословенског Црвеног крста. Продекан (1946--1948) и декан Мед. ф. у Београду (1950--1951). Члан Комисије за оснивање Мед. ф. у Скопљу и Сарајеву, Стоматолошког факултета у Београду, на којем је предавао микробиологију и чији је био први руководилац (1948). Његов истраживачки рад се односи на проблеме бактериологије, а објавио је више уџбеника и радова у тој области (Општа и специјална бактериологија, Бг 1951).

ДЕЛА: Бактериологија (одабрана предавања), Бг 1947; Бактериологија за студенте медицине, Бг 1951.

ЛИТЕРАТУРА: М. Савићевић, Професори Медицинског факултета у Београду од оснивања до педесетих XX века, Бг 2003.

Љ. Гојковић Букарица; В. Кањух

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)