Прескочи до главног садржаја

ЂОРЂЕВИЋ, Миодраг

ЂОРЂЕВИЋ, Миодраг, лекар, онкоепидемиолог (Пирот, 17. IV 1938). Медицински факултет завршио у Београду 1963, супспецијализацију онкоепидемиологије обавио 1972. у „Финсен" институту у Копенхагену и у Онколошком институту у Ослу. Усавршавао се 1973/74. у Институту за рак „Вил Жиф" у Паризу, Међународном центру за истраживање рака у Лиону. Докторску дисертацију „Епидемиолошка вишефакторијална истраживања фактора ризика у етиологији канцера дојке" одбранио је 1989. на Мед. ф. у Београду. Радио на Хируршком одељењу Болнице „Др Д. Мишовић" 1966; у Средњој медицинској школи (као професор хирургије и анатомије); Институту за онкологију и радиологију Србије 1969--1996; КБЦ „Бежанијска коса" 1996--2003. и Приватној болници „Острог" 2003--2008. Био је виши научни сарадник и управник Центра за научно-истраживачки рад КБЦ „Бежанијска коса" и руководилац Пројекта Еколошки поремећаји и малигна обољења у Србији. Сарадник САНУ у Југословенском одбору за епидемиологију малигних тумора, члан Председништва Удружења за епидемиологију тумора медитеранских земаља и Европског удружења за превенцију малигних обољења. Спада у најистакнутије српске онкоепидемиологе, са значајним радовима: Епидемиологија рака дојке, Бг 1989; коаутор, Демографска кретања и здравствено стање становништва Косова и Метохије, Бг 1993 (на српском и енглеском језику); и Н. Митровић, Малигна обољења у Србији крајем XX века, Бг 1995; коаутор, „Упоређивање епидемиолошких података о кардиоваскуларним обољењима и малигним неоплазмама у Србији, заједнички фактори ризика и пројекција до 2020", у: С. И. Недељковић, В. И. Кањух, М. Р. Вукотић, Кардиологија, Бг 2000; и М. Бабић, „The Present Situation and the Projection of Malignant Diseases Distribution in Yugoslavia with a Special Regard to Belgrade up to the Year 2020", Archive of Oncology, 2001, 9, 1; Епидемиолошки атлас малигних оболења у Србији крајем XX века, Зр. 2001; коаутор, „Incidence, Mortality and Regional Distribution of Kidney, Urinary Bladder and Prostate Carcinoma in Serbia 1990--1999", Archive of Oncology, 2002, 10, 1. Аутор је и романа Небески НАТО земаљски Срби, еколошки записи једног лекара поводом НАТО бомбардовања Србије 1999 (Бг 2001). Имао је запажено излагање на Сорбони (Париз) 1986. о Медицинском кодексу Хиландара. Добитник је Златне плакете југословенског и српског Друштва за борбу против рака. Члан је СЛД и његових секција: канцеролошке и патолошке (у којој је и почасни члан).

ДЕЛА: Превенција рака дојке (спречавање и рано откривање), Бг 1996; коаутор, „Malignant Neoplasms in Serbia Today", Acta Medica Medianae, 1996, 35, Suppl 1; коаутор, „Breast Cancer in Serbia 1994 (Selective Screening According to Established Risk Factors Related to Age)", Acta Medica Medianae, 1996, 35, 1; и М. Бабић, В. Дрецун, Превенција малигних обољења дигестивних органа, Бг 1997; коаутор, „Esophageal Carcinoma in Serbia (1980--1995)", коаутор, „Epidemiology of Stomach Carcinoma in Serbia (1980--1995)", Archive of Oncology, 1998, 6, 2; и М. Бојић, Водич за рано откривање рака дојке, Бг 2007; и Б. Бркић, В. Ковчин, Прогностички параметри малигних тумора органа за варење*, Бг 2010.

ИЗВОР: Лична архива.

Владимир Кањух

 

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)