Прескочи до главног садржаја

ЂУРАН, Милош И.

ЂУРАН, Милош И., хемичар, универзитетски професор (Казанци код Босанског Грахова, 24. VII 1952). Основне (1976) и магистарске (1981) студије хемије завршио је на Природно-математичком факултету у Београду. Године 1976. запослио се као асистент на ПМФ у Крагујевцу, где је 1985. докторирао темом „Циркуларни дихроизам родијум(III) комплекса edta-типа". Бави се истраживањем у области координационе, бионеорганске и медицинске неорганске хемије. Међу првима у нашој земљи се почео бавити истраживањем у медицинској неорганској хемији, у оквиру које је дао запажен допринос изучавању примене комплекса платине(II) као антитуморских агенаса. Усавршавао се на више студијских боравака: Хемијски факултет у Познању (Пољска, 1978), Универзитет у Лајдену (Холандија, 1989−1990), Универзитет у Лондону (Енглеска, 1992−1994). У звање доцента на ПМФ у Крагујевцу, за предмет Општа и неорганска хемија изабран је 1985, а од 2001. је редовни професор. Коаутор је два уџбеника и једне монографије (и П. Ђурђевић, М. Обрадовић, Општа и неорганска хемија са применама у биологији и медицини, Краг. 1997; и С. Рајковић, Практикум из неорганске хемије, Краг. 2013; Примена комплексних једињења у медицини (монографија), Краг. 2000). Био је управник Института за хемију (1987−1989), продекан ПМФ (1998−2001), проректор (2001) и ректор Универзитета у Крагујевцу (2004−2009), члан Националног савета за науку и технолошки развој Републике Србије (2009−2015), члан експертског тима за израду Стратегије развоја образовања у Србији до 2020, председник Управног одбора фондације „Фонд Ненада М. Костића за хемијске науке" (2001−2012), члан уредништва часописа Metal-Based Drugs (1994−1996). Од 2009. је уредник за неорганску хемију часописа Journal of the Serbian Chemical Society (Гласник српског хемијског друштва), а од 2015. je члан Међународног борда за хемију и биологију земаља централне Европе. Године 2015. изабран је за дописног члана САНУ.

ДЕЛА: и B. Đ. Glišić, U. Rychlewska, „Reactions and Structural Characterization of Gold (III) Complexes with Amino Acids, Peptides and Proteins", Dalton Transactions, 2012, 6887; и B. Đ. Glišić, „Gold Complexes as Antimicrobial Agents: An Overview of Different Biological Activities in Relation to the Oxidation State of the Gold Ion and the Ligand Structure", Dalton Transactions, 2014, 5950.

ИЗВОР: Архива ПМФ Универзитета у Крагујевцу.

П. А. Пфенд

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)