ЂУРИЋ, Гојко

ЂУРИЋ, Гојко, артиљеријско-технички бригадни генерал (Заовине код Бајине Баште, 17. XII 1861 -- Крагујевац, 22. II 1944). После једне године студија на Великој школи -- Филозофском факултету у Београду (1881--1882) био је питомац 19. класе Ниже школе ВА (1886--1889). Завршио је Вишу Михаиловску артиљеријску академију у Петрограду. Унапређен у чинове: потпоручника 1885; капетана 1893; мајора 1898; пуковника 1920; генерала 1925. Учествовао је у рату против Бугарске 1885/86. као командир позицијске артиљерије III позива. Био је један од најшколованијих српских официра за потребе развоја војне индустрије. Службовао је наизменично у Београду и Крагујевцу. Као активни учесник завере за свргавање династије Обреновића 1903, по доласку новог краља био је одређен за једног од његових ађутаната. До маја 1906. био је шеф Техничког одсека Артиљеријско-техничког одељења Министарства војног, професор Артиљерије принцу Ђорђу и ађутант краља Петра; од новембра 1906. управник лафетнице и пушкарнице управе Војно-техничког завода у Крагујевцу. Пензионисан је први пут марта 1907. У ратовима 1912--1913. био је на служби у Министарству војном (као резервни официр) Од јула 1914. до јесени 1915. био је управник пушкарнице и лафетнице у Војно-техничком заводу у Крагујевцу. После повлачења преко Албаније, заједно са радницима и мајсторима пребачен је у Француску. Тамо је до 1919. био на служби у француском арсеналу Atelier de Construction de Puteaux pres de Paris. Као резервни официр био је делегат у Русији за пријем ратне спреме и члан комисије за куповину коња у Русији. Враћен је у активну службу 1920, па је до октобра 1920. на служби у артиљеријској радионици II армијске области (Сарајево); од децембра 1920. у Војно-техничком заводу (Крагујевац); од октобра 1922. стални члан Артиљеријског комитета; од маја 1923. управник барутане Обилићево (Крушевац); од јуна 1926. председник Комисије за чин мајора артиљеријско-техничке струке, поред редовне дужности. Пензионисан јануара 1927. Одликован је Таковским крстом V и IV реда, мирнодопским орденима Карађорђеве звезде, Југословенске круне и другим одликовањима.

ИЗВОР: Војни архив.

ЛИТЕРАТУРА: Илустрована Војна енциклопедија, Бг 1939; Д. Васић, Сабрана дела (Деветсто трећа), Бг 1990; М. Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918--1941, Бг 2004.

М. Бјелајац

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)