ЂУРИЋ, Константин

ЂУРИЋ, Константин, свештеник, професор, преводилац (Велики Бечкерек / Зрењанин, 22. V 1886 -- Зрењанин, 5. XI 1950). Завршио богословију у Сремским Карловцима и права у Будимпешти, где је 1919. докторирао тезом Краљевски рескрипт из 1868. Парохијску службу вршио је у Српском Светом Петру и Чанаду (у Румунији). Положивши професорски испит радио је у гимназији у Бечкереку и предавао веронауку, историју, филозофију и српски језик. У три маха био је заменик директора школе, председник пододбора Професорског друштва, председник подмлатка Црвеног крста, а обављао је и дужност судије Окружног суда. Још као ученик богословије почео је да пише и добијао награде за светосавске темате. Његов књижевни и научни рад тицао се области српског језика, филозофије и просвете. Радове о историји Великог Бечкерека објавио је у Гласнику Историјског друштва. Превео је на мађарски језик Историју српског народа Станоја Станојевића. Радове је потписивао са др Коста Ђурић.

ДЕЛА: Црква и држава, Бг 1923; Ручна књига државних матичара, Велики Бечкерек 1925; Етички принципи филозофа Епиктета, Бг 1925.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Чолић, Познати Зрењанинци, Зр 1970; Н. Гавриловић, Карловачка богословија 1794--1920, Ср. Карловци 1984; Зрењанинска гимназија 1846--1996, Зр 1996.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)