ЂУРАЂ ПОВИЋ (Повика)

ЂУРАЂ ПОВИЋ (Повика), логотет цара Душана (?, почетак XIV в. -- Солун, после фебруара 1367). Помиње се у Душановим повељама из 1352. и 1354, као и у интерполисаној повељи за Псачу. Писао је и хрисовуље на грчком. Био је логотет од 1349. до смрти цара Душана 1355. После тога је једно време остао у Серу уз царицу Јелену, као и његова браћа Милош и Радослав, од којих је овај други у то време био кефалија у Серу. Повићи или Повике су били у сродству са дубровачком породицом Длжић (Longo). Ђ. П. је своју имовину депоновао у Дубровнику, а пре 1367. населио се у Солун где је имао кућу и свог дијака. У тој кући је 27. II 1367. написао писмо Дубровчанима о свом имању (тестамент). Неколико месеци касније Ђ. П. је умро у Солуну, оставивши преосталу имовину у Дубровнику, која није била мала, свом млађем брату челнику Милошу Повићу, што је потврдио и трећи брат Радослав Повић (Повика), кефалија Сера.

ИЗВОРИ: К. Јиречек, „Споменици српски", Споменик СКА, 1892, 11; Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма I--1, Бг 1929; С. Мишић, „Хрисовуља цара Стефана Душана о поклањању цркве Светог Николе у Псачи манастиру Хиландару", ССА, 2005, 4.

ЛИТЕРАТУРА: М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Бг 1997; С. Ћирковић, „Хиландарски игуман Јован", у: Осам векова Хиландара, Бг 2000.

С. Мишић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)