ЂОРЂЕВИЋ, Бранислав

ЂОРЂЕВИЋ, Бранислав, грађевински инжењер, универзитетски професор (Скопље, 11. V 1938). Дипломирао је 1961. на Грађевинском факултету у Београду, где је магистрирао 1967. и докторирао 1974. Од 1962. био је шеф Одсека за хидроенергетику у Институту за водопривреду „Јарослав Черни", а 1971. прешао је на ГФ у Београду, где је 1984. изабран за редовног професора за групу предмета Коришћење водних снага и Водопривредни системи. Формирао је и предавао предмет Еколошки инжењеринг, а у више мандата био je шеф Kатедре за хидротехнику. Универзитет „Св. Кирил и Методије" у Скопљу доделио му је звање Professor honoris causa. Као утемељивач Теорије водопривредних система и први наставник предмета Водопривредни системи предавао је на последипломским студијама на свим универзитетима у некадашњој СФРЈ. Редовни је члан Академије инжењерских наука Србије и члан Научног друштва Србије. Као водећи стручњак у области водопривреде и хидроенергетике и афирмисан светски стручњак у области вода, био је експерт у Комитету за воде УН у Женеви, члан Комитета за водопривредне системе при Међународној асоцијацији за хидролошке науке и председник Одбора за утицај брана и акумулација на околину Српског друштва за велике бране. Председавао је Комисијом за праћење понашања објеката ХЕПС „Ђердап". Главни је уредник часописа Водопривреда и почасни члан Друштва за заштиту вода. Аутор је великог броја књига, монографија и чланака из разних области хидротехнике (Коришћење водних снага 1, 2, Бг 1981, 1984; Водопривредни системи, Бг 1990; Теорија поузданости у хидротехници, Бг 1998), те студије о хидроенергетским потенцијалима СФРЈ која је била основа за сва планирања у области енергетике (Хидроенергетски потенцијали Југославије и њихово адекватно вредновање и заштита, Бг 1986). Његова књига Cybernetics in Water Resources Management (Fort Collins 1993) цитирана је у свету као једна од базних монографија из те области. Ђ. се бавио развојем нових метода планирања и оптимизације водопривредних и хидроенергетских система, операционим истраживањима у управљању водама, коришћењем хидроенергетских потенцијала, планирањем хидроелектрана, анализом поузданости сложених система, уклапањем хидротехничких система у еколошко окружење и израдом стратешких планских докумената водопривреде и хидроенергетике. У улози пројектанта, ревидента или консултанта учествовао је у планирању и реализацији свих великих хидроенергетских објеката и водопривредних система у СФРЈ: ХЕ „Ђердап", Хидросистема ДТД, каскада ХЕ на Неретви, РХЕ „Бајина Башта", ХЕ „Вишеград", ХЕ „Козјак", ХС „Северна Бачка" и система у сливовима Мораве, Вардара, Врбаса, Саве и Дунава, те више великих система у иностранству. Руководио је националним пројектима у области водопривреде и хидроенергетике и учествовао је у изради стратешких планских докумената -- водопривредне основе Србије и других република бивше СФРЈ, као и студија искористивих потенцијала великих сливова. Учествовао је у изради Просторног плана Србије у делу који се односи на воде и водну инфраструктуру. Добитник је Октобарске награде Града Београда 1984. за науку и Орденa рада са златним венцем 1986.

ДЕЛА: Управљање водама и уређење вода, Љуб. 1986; Коришћење водних снага. Објекти хидроелектрана, Бг 1989; Хидроенергетско коришћење вода, Бг 2001; и М. Шарановић, Хидроенергетски потенцијали Црне Горе. Могућност коришћења за развој и унапређење животне средине, Пг 2007; и Г. Секулић, Водни потенцијали Црне Горе, Пг 2010; и Т. Дашић, Екологија водопривредних система, Бг 2019.

ИЗВОР: Архива ГФ у Београду.

ЛИТЕРАТУРА: Т. Дашић, „Проф. др Бранислав Ђорђевић", Водопривреда, 2018, 291--293.

Т. Дашић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)