ЂУРИЋ, Ђорђе

ЂУРИЋ, Ђорђе, економиста, дипломата, универзитетски професор (Београд, 29. VI 1880 -- ?, 1962). Основне и докторске студије завршио је на Правном факултету у Паризу, а за доцента економских наука на Београдском универзитету изабран је 1912. Предавао је најпре Статистику и Историју материјализма (1912--1914), потом Науку о финансијама (1913--1914). Уочи и током балканских ратова био је у војном саставу (септембра 1912 -- априла 1913), а у I светском рату у чину резервног официра од јула 1914. до октобра 1917. Српска влада га је 1916. послала у Лондон, где се до 1918. бавио економском пропагандом (A Survey of the Developement of the Serbian (South Slav) Nation. An economis and statistical study, London 1919). Био је члан Просветног савета при Инспекторату српских школа у Енглеској. По завршетку I светског рата изабран је за ванредног професора Београдског универзитета, али је радио у служби Министарства иностраних дела и наредних година у више наврата истовремено обављао више дужности. Био је помоћник делегата Краљевине СХС у Међународној комисији за репарације у Паризу 1920--1925, у којој се залагао да се ратне репарације узму у натури а не у боновима. У новембру 1925. преузео је дужност посланика Краљевине СХС у Лондону, а априла 1924. и јануара--маја 1926. био члан југословенских делегација које су преговарале с америчком Комисијом за облигације страних влада и међународне ратне дугове. Као први делегат потписао је уговор о регулисању српских ратних дугова према САД. Посланик у Хагу постао је априла 1927. Уз то, био је заменик делегата и један од чланова делегације Краљевине СХС на VI, VII и VIII заседању Скупштине Друштва народа (1926, 1927. и 1928). Дипломатску каријеру је закратко прекинуо због постављења за министра финансија у владама Петра Живковића (19. јун -- 19. XI 1931). У том периоду обезбеђен је француски стабилизациони зајам. Новембра 1931. поново је постављен за посланика у Лондону, где се посебно истицао у раду на финансијском пољу и добијању британске подршке за југословенску политику према Италији. Стављен је на расположење марта 1935, а пензионисан 1936. У земљи и иностранству, на српском, енглеском и француском језику објављивао је радове из теорије економије и статистике. Био је сарадник Српског књижевног гласника и Архиве за правне и друштвене науке.

ДЕЛА: L'expansion des banques allemandes à l'étranger: ses rapports avec le développement économique de l'Allemagne, Paris--Berlin 1909; Марксове теорије о вишку вредности, Бг 1911; Однос статистике према осталим социалним, нарочито економским наукама, Бг 1912.

ИЗВОРИ: АЈ; Шематизам Србије, Бг 1914; Ж. Аврамовски (прир.), Британци о Краљевини Југославији. Годишњи извештаји Британског посланства у Београду 1921--1938, I--II, Бг--Зг 1986.

ЛИТЕРАТУРА: Министарство финансија Краљевине Југославије 1918--1938, Бг 1938; О. Благојевић, Економска мисао у Србији до Другог светског рата, Бг 1980; В. Винавер, Југославија и Француска између два светска рата (Да ли је Југославија била француски „сателит"), Бг 1985; Љ. Кандић, Историја Правног факултета у Београду 1905--1941, I--II, Бг 2002; В. Љ. Цветковић, Економски односи Југославије и Француске 1918--1941, Бг 2006; И. М. Бецић, Министарство финансија Краљевине Југославије 1918--1941, Бг 2012.

Д. Бонџић; С. Мићић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)