ЂУРАЂ КАСТРИОТ СКЕНДЕРБЕГ

ЂУРАЂ КАСТРИОТ СКЕНДЕРБЕГ, властелин, обласни господар (?, око 1410 -- Љеш, 17. I 1468). Његов отац, Иван Кастриот, господар планинских крајева око Кроје, са синовима Станишом, Репошем, Константином и Ђурђем био је приложник Хиландара (1425/26). Као талац Ђ. К. С. предат је Турцима после 1426, примио је ислам и добио име Скендербег. Успех хришћанске војске против Турака, на почетку Дуге војне (1443) довео је до покрета и у албанским крајевима, под вођством Аријанита Комнина. На вест о оваквим збивањима, Ђ. К. С. је побегао од Турака, вратио очеве поседе и заузео град Кроја. Са зачетником борбе Аријанитом учврстио је везе оженивши се његовом кћерком Андроником. У Љешу је 1444. формирао савез албанских главара и организовао борбу против Турака, чиме је постао централна политичка личност у албанским крајевима. Убрзо је дошао у сукоб и с Млецима, око Дања и Дриваста. Спор је избио 1445, а у јесен 1447. ратовао је с њима око Драча и Скадра, и као савезника у тим борбама имао је деспота Ђурђа Бранковића. Успео је 1450. да одбије напад на Кроју који је лично предводио султан Мурат II. Наредне године ступио је у везе с напуљским краљем Алфонсом V Арагонским и постао његов вазал. С једним од тежих турских напада суочио се 1458. Пред све већим турским притиском, крајем 1466. отишао је у Рим да тражи помоћ од папе, али без значајнијег успеха у том подухвату. По повратку затекао је земљу коју су Турци увелико пустошили, а у лето 1467. с великом војском приближавао се султан Мехмед II. Нови турски напади на Кроју нису донели успех. Недуго затим, пошто се разболео, умро је у Љешу. Његов син Иван био је ожењен Ирином, кћерком деспота Лазара Бранковића.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Радонић, „Ђурађ Кастриот Скендербег и Арбанија у ХV веку", Споменик СКА, 1942, 95, III--ХII, 2; И. Божић, Немирно Поморје ХV века, Бг 1979; „Албанија и Арбанаси у ХIII, ХIV и ХV веку", Глас САНУ, 1983, 338, 70.

Д. Јечменица

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)