ЂАЈА, Иван

ЂАЈА, Иван, биолог, физиолог, универзитетски професор (Авр, Француска, 21. VI 1884 -- Београд, 1. X 1957). Прелази из Француске у Београд 1890, где завршава основну школу и гимназију (1902), а потом студира на лицеју „Корнеј" у Руану и на Сорбони (Француска). Као студент је први дописник Политике из Париза. Дипломски испит урадио из природних наука 1905. После тога се запослио у приморској лабораторији Алберта Дастра, познатог експериментатора у Роскофу (Француска), где је провео пет година. Први научни рад са темом „Амилолитичка инактивност дијализираног панкреасног сока" заједно са још два сарадника је објавио 1906, а затим још низ студија у часопису париског Биолошког друштва, а један од њих је објавила и Француска академија наука. Његови први радови везани су за ензимологију. Докторирао 1909. на Сорбони, са тезом из физиологије „Студија фермената, гликозида и угљених хидрата код мекушаца и ракова". И поред тога што је рођен, дипломирао и докторирао и могао да настави каријеру у Француској, вођен патриотизмом и бригом за изградњу сопствене земље, после завршеног доктората се на позив академика Живојина Ђорђевића вратио у Београд, где је изабран за доцента (1919) и редовног професора (1921) Универзитета у Београду и декана новооснованог Пољопривредног факултета у Београду (1923--1926). Изабран за ректора Универзитета у Београду 1934, али већ наредне године подноси оставку на ту дужност. Оснивач је Физиолошког завода (1910) и међу Јужним Словенима прве Катедре за физиологију на тадашњем Филозофском факултету у Београду. Изабран за дописног (1922) и редовног члана (1931) СКА. За редовног члана САН (Одељења природно-математичких наука и Одељења медицинских наука) изабран 1948. Убрзо пошто је постао академик, изабран је и за дописног члана ЈАЗУ у Загребу. Обе академије са њим на челу су основале Оцеанографски институт у Сплиту, чиме је остварена његова идеја о оснивању биолошке станице на Јадрану намењене пре свега студентима. У новооснованој САН 1948. образовао је два нова одељења: Одељење медицинских наука и Одељење ликовних и музичких уметности. На његов предлог, имену Академије је придодата и реч „уметност", па је тако САН постао САНУ. Био је члан Француске академије наука у Паризу, где је изабран на упражњено место Александра Флеминга, проналазача пеницилина, на Одељењу за медицину и хирургију (1955). Почетком ХХ в. поставио је темеље експерименталне физиологије и физиолошке хемије (касније биохемије) у Србији и у југоисточној Европи, а сматра се најистакнутијим физиологом не само у Срба, него и код Јужних Словена уопште. У његовом раду разликују се три раздобља током којих се бавио ензимима, метаболизмом и хипотермијом. Прво је трајало од студентских дана па до краја I светског рата, кадa се бавио истраживањима ензима и који је крунисао новом рационалнијом номенклатуром ензима као и прављењем Уређаја за мерење размене гасова -- „Ђајин апарат". У другом, који је трајао између два светска рата, усредсређује се на истраживања из области биоенергетике, на проучавање метаболизма и утицаја температуре и асфиксије (обамрлости) на организме. Синтезу радова из тог доба дао је у двотомној монографији (Homéothermie et thermorégulation I -- Homéothermie, Paris 1938; Homéothermie et thermorégulation II -- Thermorégulation, Paris 1938) у којој је објавио своју класичну криву терморегулације, у науци познату као „Ђајин дијаграм терморегулације". У трећем раздобљу бавио се хипотермијом (температура тела испод нормалне), прилагођавањем на хладноћу, одбрамбеном улогом хипотермије и метаболизмом у дубокој хипотермији. Од тада остала је у свету позната „Ђајина метода" изазивања хипотермије. Ова истраживања нашла су широку примену, посебно у медицинској физиологији. Био је и филозофски писац који је своја дела посветио схватањима механике живота, хемије и физичке хемије живог света, као и физиологије, еволуције и генетике. Као тумач органских функција, непогрешиво је предвидео злоупотребу научних достигнућа и моћи човековог интелекта лишеног контроле. Његова комплексна истраживања живота организама на ниским телесним температурама, поред значајне теоријске, имају и огромну практичну примену. Писац је првог уџбеника из области физиологије у Срба (Основи физиологије, Бг 1923) и низа значајних научних дела (Трагом живота и науке, Бг 1931; Oд живота дo цивилизације, Бг 1933; L`Homme et la vie inventive, Paris 1955 (на српском: Човек и инвентивни живот, Бг 1999)). Секретар је Академије природних наука (1937--1939) и секретар Одељења природно-математичких наука САНУ (1948--1952) и потпредседник Црвеног крста Југославије пре II светског рата. За почасног доктора Универзитета у Паризу изабран 1954. Носилац Ордена Легије части Француске. По властитој жељи пензионисан 1942, реактивиран 1945, па поново пензионисан 1955. Један од највећих српских физиолога и биолога, чија је непроцењива заслуга у утемељивању научне физиологије у Србији, засноване на експерименталном раду. Отац је „Београдске физиолошке школе" познате у науци. Међу великим пријатељима и колегама, са којима се дружио и сарађивао је био Милутин Миланковић. Преминуо је 1957, у Београду, за време XV Међународног конгреса за војну медицину и фармацију, као председник Симпозијума о хипотермији посвећеног његовом делу.

ДЕЛА: „Sur le rôle de défense de l'hypothermie asphyxique", Comptes rendus de l'Académie des Sciences, 1947, 225; „Hypothermie, hibernation et poikilothermie expérimentale", Biologie médicale, 1953, 42; „Physiology of Surgical Hibernation", САЦЛ, 1953, 81, 7--8; и J. Radulović, „Survival of the Heart Following Deep Hypothermia", Nature, 1956, 178, 1286; „La pression atmosphérique et l'adaptation biologique", Acta physiologica et pharmacologica Neerlandica, 1957, 6.

ЛИТЕРАТУРА: Ректори лицеја Велике школе и Универзитета у Београду 1838--1938, Бг 1988; Р. Игић, „Biographical Notes on Ivan Djaja (Jean Giaja) a Great Yugoslav Physiologist who Significantly Contributed to Endothermy and Thermoregulation", Federation of American Societies for Experimental Biology Journal, 2003, 17, 5, 9650; М. Милановић, Биографски лексикон. Познати српски лекари, Бг--Торонто 2005; П. Р. Aнђус, „Ivan Djaja (Jean Giaja) and the Belgrade School of Physiology", Physiological Research, 2011, 60 (Suppl. 1); Р. Игић „Great Scientists From a Small Country in War and Peace", Scripta Medica, 2011, 42, 2.

Љиљана Гојковић Букарица; Владимир Кањух

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)