ЂОРЂЕВИЋ, Милан

ЂОРЂЕВИЋ, Милан, новинар, политичар (Рума, 10. X 1845 -- Рума, 28. IX 1884). По завршеној гимназији (С. Митровица, Н. Сад, Сегедин), студирао право у Загребу и Бечу, те стекао докторат из филозофије у Прагу (1869). Као и други из његове генерације, био је активан члан ђачких дружина („Слога", „Преодница", „Зора"), а пјесме и приповијетке је објављивао у Даници, Матици, Вили, Младој Србадији. Радио је као професор у Н. Саду (1869--1873). У то вријеме се посвећује новинарству, цијењен као један од првих међу својим савременицима, те му је Светозар Милетић повјерио уређивање Заставе (1876--1880). Покренуо је кратковјеки Завичај, лист за поуку и забаву (Н. Сад, 1878), који је објављивао изворну и преводну прозу (А. Доде); уређивао је велики илустровани календар Српски соко (Н. Сад, 1878--1881), гдје је објављивао савремене српске писце (Ј. Ј. Змаја, Миту Поповића, Милана Савића) или преводе страних аутора (Ј. Арања, И. Тургењев). Као власник и одговорни уредник покренуо је у Руми Српски глас (1882--1883), лист за политику и књижевност. Лист је најављен као „орган јавног мњења српског у опште, а за троједницу напосе", заправо је био орган Самосталне српске странке Срба у Хрватској, оријентисан прије свега на одбрану националних интереса српског народа у Хрватској. На подлози Српског гласа настаће загребачки Србобран (1884--1914), један од најзначајнијих српских листова у Хрватској. Осим страначко-политичких прилога редовно се објављује подлистак с домаћом (П. Марковић Адамов) и преведеном прозом (А. Доде, Х. Сјенкјевич и др.) и с пригодним пјесмама (П. Прерадовић, Л. Костић).

ДЕЛО: Извор народности са културно-историјског погледа, Бг 1872.

ЛИТЕРАТУРА: М. М. Николић, Ђ. М., Лексикон писаца Југославије, Н. Сад 1979; В. Крестић, Историја српске штампе у Угарској 1791--1914, Н. Сад 1980; Д. Иванић, Књижевна периодика српског реализма, Бг--Н. Сад 2008.

Д. Иванић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)