ЂОКИЋ, Вучић

ЂОКИЋ, Вучић, инжењер металургије, универзитетски професор (Kосовица код Ивањице, 21. VIII 1928 -- Звечан, 9. VI 1992). Дипломирао је 1962. на Технолошко-металуршком факултету у Београду, где је магистрирао 1973. и докторирао 1978. на теми „Теоријска и експериментална истраживања у циљу одређивања оптималног процесног модела производње сировог олова у топионици олова Трепча". Kаријеру је започео у руднику антимона „Лиса" после чијег затварања је пребачен у Kомбинат „Трепча", у којем је прошао развојни пут од техничара до директора у Металургији олова. Учествовао је у оснивању Техничког факултета у Приштини, из којег су настали сви инжењерски факултети, укључујући Рударско-металуршки факултет на којем је предавао на студијском програму Металургија и оставио трага на многим генерацијама инжењера металургије. Један је од оснивача Института за олово и цинк у Трепчи, у којем је и завршио радни век као директор Завода за металургију и хемијску технологију. У свом научном раду бавио се оптимизацијом металургије олова. Аутор је књига Савремени процеси у металургији олова и цинка (Пр 1982) и Металургија сировог олова у Топионици „Трепча" (Звечан 1977). Објавио је десетине радова из области металургије, више факултетских уџбеника, многобројна саопштења на међународним конференцијама. Аутор је више патената и технолошких унапређења. Био је представник Југославије у Савету за узајамну економску помоћ -- СЕВ за област металургије. Добитник је Медаље рада, Ордена рада са Златним венцем, АВНОЈ награде. Суграђани су га прогласили почасним грађанином Kосовске Митровице.

ИЗВОР: Архива ФТН у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици.

М. Михајловић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)