ЂАВО

ЂАВО, „лист за озбиљну шалу и киселу збиљу", који је излазио у Београду 1906--1914. и 1919--1924. Под тим насловом излази до 1913, а од тада до почетка I светског рата под насловом Разбибрига ђаво. Обновљен је 1919. и под насловом Ђ. излази до средине 1924. Карактеристично је за лист често мењање власника, уредника, штампарије и поднаслова („лист за озбиљну шалу и збиљу", „лист за шалу и збиљу", „лист удешен више-мање за смејање", „лист за политику, хумор и сатиру", „лист за хумор и сатиру"...). Функцију одговорног уредника овог листа вршили су: Миливоје Пајевић (1906), Влада Стевановић (1906), Милан Ђуковић (1906), Милош Стевановић (1906), Влада Стевановић (1907), Милан Живковић (1913), Коста Стевановић (1921), Петар Ћирић (1923) и Јован Гатало (1923), док се као власници појављују Влада Стевановић (1906), затим, од 1921, Коста и Миодраг Стевановић. Међу песницима који су сарађивали у овом листу најзначајнији су: Васа Ђема („Шунте"), Риста Ј. Одавић („Јувенал") и Александар Митровић („Аца Ђаво"), док је најугледнији сарадник листа, заступљен подједнако писаним и цртаним прилозима, био Брана Ђ. Цветковић. Најагилнији сарадник, са највећим бројем прилога био је Васа Ђема. Небираним речима, оштрим а уметнички неквалитетним инвективама он је значајно снизио квалитет српске шаљиве периодике („стил кесароша и морал разбојника"). У листу су објављивани сатирични књижевни прилози и карикатуре уперени против краља Петра I Карађорђевића и његових синова, док је личност која је била омиљени предмет сатире у листу био заправо -- Никола Пашић, али и Стојан Протић, млађи радикали, попут Љубе Стојановића, који нису представљали истинску опозицију старијим радикалима (Н. Пашићу). Близак Српској либералној странци, Ђ. је непрекидно изражавао незадовољство владом Н. Пашића, а политичар и државник којег је величао био је Јован Ристић, некадашњи вођа либерала, врлинама и дипломатским умећем постављен насупрот Пашићу. Међутим, како су радикали били знатно већа странка од либерала, сатира уперена против радикала и Пашића имала је занемарљив друштвени учинак.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Рошуљ, Час описа часописа VI, Жанрови у српској шаљивој периодици, Бг -- Н. Сад 2014; Лексикон српске шаљиве периодике (1830--1918), Бг -- Н. Сад 2017.

М. Ћуковић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)