Прескочи до главног садржаја

ЂУКИЋ, Аврам

ЂУКИЋ, Аврам, генерал, историчар (Госпођинци, 8. II 1844 -- Беч, 30. III 1906). Рођен је у војничкој, шајкашкој породици. Војну каријеру почео је 1861. као каплар у Тителу у Шајкашком батаљону, 1863. унапређен у чин штражмештера, две године провео у пионирској служби у Клостернојбургу (1862--1864), а потом био распоређен при Банатској генералној команди у Темишвару (1864--1866), одакле је 1866. упућен са шајкашком трупом као члан посаде у Венецију. Чин поручника стекао је 1870. и у линијској пешадијској регименти бр. 29 служио у Копру и Бечу, када је 1872. наименован за батаљонског ађутанта. Био је 1873. на служби у далматинском стрељачком батаљону бр. 79 у Бенковцу, а по повратку у Беч завршио је интендантску школу и 1875. као подинтендант, потом интендант, додељен Војном министарству у Бечу. Премештен је 1885. у Задар и одликован Витешким крстом ордена Фрање Јосифа, 1890. премештен у Праг, а 1900. унапређен за генерала интендантуре и враћен у Беч на место шефа интендантуре при команди домобранске дивизије. Бавио се политичком, културном и књижевном историјом Срба у Угарској и сарађивао у великом броју најеминентнијих српских листова и часописа и аустријских војних часописа. Објавио је највећи број радова из прошлости Шајкашког батаљона у XVIII и XIX в., насталих на прворазредним изворима из Ратног архива у Бечу, пошто је једно време био на челу те установе („Учешће Тителског крајишког шајкашког батаљона у аустро-турском рату 1788--1791. г.", ЛМС, 1890, 161; „Устројство Ц. кр. тителског крајишког шајкашког батаљона за доба народног покрета 1848--1849. г.", ЛМС, 1898, 193). Учествовао је у полемикама око Велике сеобе 1690, као и у вези са проблемима Српског народног покрета у Војводини 1848--1849, редиговао је и допуњавао мемоарске списе појединих аутора о покрету и прикупљао архивске списе о Сеоби, о Четрдесетосмој, Првом српском устанку, насељима у Шајкашкој итд. и један је од најмарљивијих проучавалаца архивске грађе о Србима XVIII и XIX в. Написао је монографију, публиковану у колективном делу Шајкашка. Историја, I--II (Н. Сад 1975).

ДЕЛА: „Кратка повесница Титела, главног места Шајкашке", Јавор, 1886; „О имену и пресељењу Жабља", Наше доба, 1886; „О изворима за животопис Јована Рајића, бившег архимандрита манастира Ковиља", Истина 1886; „О насељавању села шајкашких Ђурђева и Надаља", Јавор, 1887; „Нешто о прошлости православних цркава у Шајкашкој", СрС, 1893.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Р[адонић], „А. Ђукић", ЛМС, 1906, 237; ГСЛСПЦ, 1944, 25, 7; ГЕМ, 1953, 16; С. Ристић, „Рукописна аутобиографија Аврама Ђукића", ЗМСДН, 1967, 48.

В. Гавриловић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)