ЂОКИЋ, Душан

ЂОКИЋ, Душан, сликар, графичар, ликовни критичар (Београд, 22. IV 1943). Студирао на Архитектонском и Филозофском факултету, те на Академији примењених уметности (одсек сценографија). Члан је удружења УЛУС (1971), AICA (1974), УЛУПУДС (2001). Прве своје карикатуре објављује у сатиричном часoпису Јеж (1955), потом у гимназијским часoписима Освит и Наше новине, а током 60-их у листу Студент. Приредио је велик број самосталних изложби (1958--2017) у разним техникама (сликарство, акварел, цртеж, графика), а од 1965. учествовао је на више стотина групних изложби у земљи и иностранству. Током 70-их и 80-их година био је сарадник и уредник часописа Уметност. Као ликовни критичар објавио је преко 1.200 текстова, а приредио је и зборник о акварелу (Књига о акварелу: требник и поучник за акварелисте, Г. Милановац 2000). Његов рад одликује прецизан, минуциозно изведен цртеж испуњен асоцијативним садржајима. Синтетишући искуства модерне и постмодерне уметничке праксе, ствара апстрактне геометријске облике којима истражује и дочарава језичке структуре, процесе и особине ликовне материје. Добитник је многобројних домаћих и иностраних награда (Годишња награда и плакета УЛУПУДС-а за стваралачке резултате, 1989; Специјално признање на међународном бијеналу, Мексико, 2002; Прва, Друга и Специјална награда за минијатурну уметност, Балатон, Мађарска, 2013, 2104, 2016; Награда за цртеж на Отвореном октобарском салону, Београд, 2015; Специјална награда 13. Међународног бијенала минијатуре, Г. Милановац, 2016). Оснивач је ликовних колонија Мостови Балкана у Крагујевцу и Горњак у Петровцу на Млави.

ЛИТЕРАТУРА: Л. Трифуновић, Изложба цртежа Душана Ђокића, Бг 1968; Ђ. Кадијевић, Изложба цртежа Душана Ђокића, Мостар 1981; С. Степанов, ,,Ликовне хармоније Душана Ђокића", ЛМС, 1990, 446, 5; С. Бошњак, Душан Ђокић: мапа графика Alba Graeca, Бг 1999; Љ. Јелисавац, Акварели Душана Ђокића, Бг 2004.

М. Ристић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)