ЂУКАНОВИЋ, Дубравка

ЂУКАНОВИЋ, Дубравка, архитекта-конзерватор, универзитетски професор (Врбас, 29. I 1964). На Архитектонском факултету у Београду дипломирала 1990, магистрирала 2005. и докторирала 2013. Професионални рад започела 1991. у новосадском општинском, а касније Покрајинском заводу за заштиту споменика културе. Од 1999. до 2013. била је ангажована као стручни сарадник и касније асистент на Департману за архитектуру и урбанизам Факултета техничких наука у Новом Саду. Од 2005. води сопствени пројектни биро „Studio d`art". Остварила преко 100 ауторских реализација у области пројектовања: изградње, унутрашње архитектуре и ревитализације историјских грађевина, те обнове и заштите непокретних културних добара (обновa споменика града Котора 1984, ревитализацијa Фрањевачког самостана у Бачу 2014--2019, Градске куће у Суботици 2019. и преводница Клек и Српски Итебеј 2019--2021), које су представљане и на Венецијанском бијеналу (2014), у Канцеларији АПВ у Бриселу (2015) и Културном центру Републике Србије у Паризу (2016). На Академији уметности у Новом Саду ради од 2016. као ванредни професор, а као предавач гостовала на универзитетима у Београду, Будимпешти, Печују, Перуђи и Генту. Научни сарадник Института за архитектуру и урбанизам Србије (Београд). Аутор већег броја текстова у домаћој и страној стручној и научној литератури, коаутор више стручних публикација и аутор монографија Српске православне цркве XVIII и XIX века у Бачкој -- типологија архитектонских облика (Н. Сад 2009) и Архитектура римокатоличких цркава Војводине од 1699. до 1939. године (Н. Сад 2015). Добитница је Повеље „Капетан Миша Анастасијевић" (2004), Повеље Салона архитектуре у Новом Саду (2010, 2020), награде „Ранко Радовић" (2010), награде Удружења мађарских културних институција Војводине (2019), Плакете Јесење изложбе УПИДИВ-а (2020) и Медаље културе за очување културног наслеђа за 2020.

ДЕЛА: „Архитектонска историографија, генеалогија и типологија", Култура, 2012, 134; „Подријетло архитектонских облика бивше исусовачке цркве Св. Јурја у Петроварадину", Простор, Зг, 2014, 22, 2; и Д. Королија Црквењаков, „Заштита и излагање црквено-уметничке збирке Епархијског двора у Темишвару", у: Д. Королија Црквењаков (ур.), Српска црквена уметност у Румунији. Истраживања и конзервација, Н. Сад 2017; изложбе: Ко је градио наш град: жене у архитектури Новог Сада, 14. међународна изложба архитектуре у Венецији, 2014; Избрисано памћење: визуелна реконструкција несталог архитектонског наслеђа Новог Сада, Н. Сад 2018.

М. Миловић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)