ЂОРГОВСКИ, Станислав

ЂОРГОВСКИ, Станислав, астроном (Београд, 7. III 1956). Дипломирао астрофизику на Природно-математичком факултету у Београду 1979, докторирао 1985. на Универзитету Калифорније у Берклију, био млађи сарадник на Харварду. Запослио се 1987. у Калтеху -- Технолошком институту Калифорније, где је основао научноистраживачки Центар (Center for Data-Driven Discoverу), који се бави методологијама за руковање и анализу огромних, комплексних скупова података, да би се олакшао процес од њиховог истраживања до открића. Центар је постао оперативан 2014. и Ђ. је од тада његов директор. Од 2004. кодиректор је Калтеховог Центра за напредна рачунарска истраживања. Руководио је радом на дигиталном прегледу неба Паломарске опсерваторије 1992--2002. Дао је и значајан допринос стварању и развоју америчке Националне виртуелне опсерваторије. Главни научни резултати су му: пионирске студије радио галаксија са z већим од 1; откриће колапсираних језгара у глобуларним јатима; фундаменталне равни елиптичких галаксија и разрада примене таквих сазнања у проучавању структуре и еволуције галаксија; откриће прве познате галаксије са z већим од 3; првог двојног квазара и неколико гравитационих сочива; пар, претходно непознатих, глобуларних јата; систематско изучавање својстава глобуларних јата у нашој и другим галаксијама; откриће помрачених језгара квазара у јаким радио галаксијама; пионирске примене машинског учења и технологија са вештачком интелигенцијом за обраду и анализу масивних дигиталних прегледа неба; откриће великог броја квазара са z већим од 4 и рана мерења њихових функција сјаја; одређивање првог црвеног помака гама бљескова, што је показало њихову космолошку природу; откриће првог троструког квазара, најсјајније до тада познате супернове; рани развој концепта виртуалне опсерваторије; подстицање развоја астроинформатике. Ђ. је допринео и развоју астрономије временски зависних појава. Добио је 1984. награду Универзитета у Берклију за изузетан истраживачки допринос, 1991. Дадли опсерваторије, а 1996. Насе. Објављивао у најпрестижнијем светском научном часопису Nature, а има око 25.000 цитата као један од 1.000 најцитиранијих физичара 1981--1997, према евиденцији Института за научну информацију (ISI). Његово име носи мала планета 24421 Ђорговски.

ДЕЛА: и I. R. King, „Surface Photometry in Cores of Globular Clusters", Astrophys. J., 1984, 277, L 49; коаутор, „Discovery of a Probable Galaxy with a Redshift of 3.218", Astrophys. J., 1984, 299, L1; и M. Davis, „Fundamental Properties of Elliptical Galaxies", Astrophys. J., 1987, 313, 59; коаутор, „Spectral Constraints on the Redshift of the Optical Counterpart to the γ-ray Burst of 8 May 1997", Nature, 1997, 387, 888; коаутор, „Identification of a Host Galaxy at Redshift z = 3.42 for the γ-ray Burst of 14 December 1997", Nature, 1998, 393, 6680, 35; коаутор, „On the Threshold of the Reionization Epoch", Astrophys. J., 2001, 560, L 5; и R. A. Daly, „A Model-Independent Determination of the Expansion and Acceleration Rates of the Universe as a Function of Redshift and Constraints on Dark Energy", Astrophys. J., 2003, 597, 9.

М. С. Димитријевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)