ЂЕРИЋ, Драгослава

ЂЕРИЋ, Драгослава, лекар, оториноларинголог, универзитетски професор (Соколац код Сарајева, 28. VI 1950). Дипломирала 1975. на Медицинском факултету у Београду. У звање асистента на предмету Оториноларингологија на Мед. ф. у Београду изабрана 1982. a редовни професор од 2000. Магистарску тезу („Испитивање штетног дејства зрачне терапије на функцију штитасте жлезде код болесника с карциномом ларинкса") одбранила 1979, а докторску дисертацију („Морфолошке варијације fossulae fenestrae vestibuli и њеног садржаја и њихов клинички и хируршки значај") 1982. на Мед. ф. у Београду. Специјализацију из ОРЛ обавила (1978--1982) на Клиници за ОРЛ Мед. ф. у Београду, где је положила специјалистички испит 1982. Као стипендиста Харвардског мед. ф. у Бостону (САД) боравила 1986--1987. као истраживач-сарадник у Отопатолошкој лабораторији. Године 1992. и 1996. више месеци провела на Отолошкој клиници Ушне клинике Минесоте, а усавршавање из области отохирургије је наставила краћим боравцима у Лос Анђелесу. Kао гостујући професор 2003. боравила у Универзитетској болници у Берну. На Клинику за ОРЛ Мед. ф. у Бг примљена 1977. Била шеф Катедре за последипломску наставу (2001--2002); члан Научног савета КЦС (2001--2004). Члан Радне групе Републичке стручне комисије за ОРЛ Министарства здравља Републике Србије од 2017. За начелника Дечјег одељења постављена 1997, а њеним залагањем, 2006. основано Одељење за отологију, где је постала начелник. Определила се за истраживања морфологије темпоралне кости. Открила је ретке аномалије фацијалног живца („Endotemporal branching of the facial nerve", Acta Anatomica, 1987); ретке варијације делова средњег ува (Acta Otolaryngol, 1985, J. Laryngol. Otol., 1987), слушних кошчица и великих крвних судова (Year Book of Otolaryngology, 1989); неуропатију фацијалног живца услед хроничних отитиса („Hensens cell cyst of the organ of Corti", у: H. F. Schuknecht, Pathology of the ear, Malvern 1993); удружене малформације ува и срца код парабиотичних близанаца; ретке облике отитиса и других лезија темпоралне кости. Области њеног стручног рада су: отологија, микрохирургија ува, савремена дијагностика (афирмисала методе тимпанопластике), а залагала се за примену патохистолошке анализе код отолошких обољења. Један је од учесника пионирског тима посвећеног увођењу компјутеризоване томографије у дијагностици обољења темпоралне кости у нашој средини, почев од 1985. У области дечје отологије дала допринос у истраживању холестеатома и отитиса („Otitis media (silent) a potential cause of childhood meningitis", Laryngoscopе, 1994, 104, 12). Међу првима указала на потребу увођења универзалног програма неонаталног скрининга слушне функције; стварања могућности за увођење кохлеарне имплантације у лечењу оштећења слуха. Аутор је, коаутор или главни уредник књига: Отосклероза (Аранђеловац 1980); Фронтални и етмоидални синуси (Г. Милановац 1982); Отолошка морфологија и радиолошка дијагностика обољења средњег ува (Бг 1996); Тумори ува и темпоралне кости, зборник радова (Бг 2018). Учествовала у пројекту Eurotitis, који је посвећен истраживању отитиса широм Европе. Од 2015. део је тима европског пројекта о тинитусу. Члан СЛД и његове секције за ОРЛ од 1977, оснивач и председник Актива отолога СЛД. Члан је Удружења за атеросклерозу Србије и сарадник Одбора за кaрдиоваскуларну патологију САНУ; члан Међународног удружења отопатолога, Међународне фондације за слух, Америчке академије за отоларингологију -- хирургију главе и врата и др. Предавала по позиву у САД (1996), Швајцарској (2004), Грчкој (2004), Словенији (2006), Израелу (2006), Аустрији (2007), Турској (2008), Шпанији (2011), Италији (2015). Члан Уредништва часописа Аcta Clinica, Balkan Journal of Medicine, Hearing of Science. Учествовала у покретању Acta ORL Serbica и Acta Clinica и била уредник или гост уредник. За ванредног члана АМН СЛД изабрана 2004. а за редовног 2008. Билa секретар њене Научне хируршке групе и изабрана у Председништво 2014. Награду КЦС за објављену књигу добила 1997, а Награду за научни рад СЛД 2014.

ДЕЛА: и Д. Савић, Фронтални и етмоидални синуси, Г. Милановац 1982; и H. Schuknecht, „Hensen cell cyst of the organ of Corti", Acta Otolaryngol. (Stockholm), 1989, 108; „Neuropathy of the facial nerve in chronic otitis media without аssociated facial paralysis", The European Archives of Оto-Rhino-Laryngology, 1990, 247; и P. Sharshen, Sh. Haruna, „Paparella M. Otitis media (silent): A potential cause of childhood meningitis", Laryngoscope, 1994, 104; и А. Јашовић, Отолошка морфологија и радиолошка дијагностика обољења средњег ува, Бг 1997.

ЛИТЕРАТУРА: Биографије чланова Академије медицинских наука Српског лекарског друштва (суплемент II), Бг 2006.

Владимир Кањух

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)