Прескочи до главног садржаја

ЂУНЂЕНАЦ, Злата

ЂУНЂЕНАЦ, Злата, оперска и концертна певачица, вокални педагог (Чазма, Хрватска, 12. III 1898 -- Загреб, 26. VI 1982). Упоредо је похађала гимназију и часове певања код Леоније Брикл на Конзерваторијуму у Загребу. Усавршавала се у Бечу код Ирене Шлемер Амброс. Дебитовала је 1917. у Загребу у улози Првог пажа у Моцартовој Чаробној фрули. Била је солисткиња и првакиња Опере Хрватског народног казалишта у Загребу (1917--1926, 1944--1947), Опере Народног позоришта у Београду (1926--1930, 1937--1943) и Опере Словенског народног гледалишча у Љубљани (1930--1937, 1947--1952). Предавала је соло певање на Музичкој академији у Љубљани (1947--1952), Музичкој академији у Београду (1953--1964) и краће време на Музичкој академији у Сарајеву. Раскошним сопраном изузетно великог опсега и изражајних могућности, остварила је 102 улоге у приближно 1.200 оперских и оперетских представа. Њене најбоље оперске креације биле су Виолета Валери у Вердијевој Травијати, Ћо-Ћо-Сан и Мими у Мадам Батерфлај и Боемима Ђ. Пучинија, Маргарета у Гуноовом Фаусту, Манон у Манон Ж. Маснеа и Микаела у Бизеовој Кармен. Гостовала је на свим југословенским оперским сценама, у бечкој Државној опери и у оперским театрима у Прагу, Брну, Трсту, Берлину и Лондону. У концертним дворанама и на радију, у земљи и иностранству, певала је стилски чисто и дубоко проживљено соло песме домаћих и европских композитора и солистичке сопранске деонице у ораторијумима, мисама и реквијемима. Имала је посебан афинитет према домаћој модерној музици. Снимила је грамофонске плоче са аријама из опера Пучинија, Леонкавала, Гуноа, П. Крстића и Зајца за дискографске компаније „Edison Bell", „Odeon" и „Parlophon" (Берлин, 1929). Као вокални педагог дала је домаћој и светској оперској сцени Љиљану Молнар Талајић, Славку Поповић, Бреду Калеф, Ванду Герлович, Оскара Зорника и др. Добитница је Награде Комитета за културу и уметност владе ФНРЈ (1948) за креацију улоге Јенуфе у истоименој Јаначековој опери, Прешернове награде (1949) и Ордена рада II степена (1949).

ЛИТЕРАТУРА: С. Чикић, Споменица о стопедесетогодишњици живота и рада српске православне црквене општине Светога Саве у Бечу (1860--1970), Н. Сад 1971; 25 година обновљене Опере Српског народног позоришта у Новом Саду (1947--1972), Н. Сад 1972; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; Лексикон југословенске музике, 1--2, Зг 1984; И. Грицкат, Злата Ђунђенац, Бг 1990.

Вл. Јовановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)