# ЂОРЂЕВИЋ, Александра Ања

**![001_SE_V_Aleksandra-Anja-Djordjevic.jpg](https://srpskaenciklopedija.rs/uploads/images/gallery/2024-10/scaled-1680-/001-se-v-aleksandra-anja-djordjevic.jpg)ЂОРЂЕВИЋ, Александра Ања**, композитор (Београд, 28. VI 1970). На Факултету музичке уметности у Београду завршила основне студије композиције у класи Властимира Трајковића (1998) и похађала магистарске студије у класи Зорана Ерића. Сарађујући са различитим ансамблима и извођачима, активно наступа као вокална солисткиња (пројекат *Музичке синтезе* 1994; активности у оквиру ансамбала *Марсија* 2000--2004, *Равно небо* 2003, *Шлагери са шлагом* 2012. и др.). У њеном композиторском раду евидентно је интересовање за жанрове популарне музике. Користећи их на постмодернистички начин, развила је специфичан музички језик у којем нема елемената академизма, али ни неоавангардног експериментисања (премда се мањи број њених дела може сврстати и у ове поетичке овојнице нпр. *Canzone Distorte* из 2013, остварено у сарадњи са *sound art* уметницом Светланом Мараш). Њено стваралаштво је посебно усмерено ка вокално-инструменталним жанровима, сценској и примењеној музици. Аутор је прве српске опере из пера једне композиторке, камерне опере *Нарцис и Ехо* (2000, премијера БЕМУС, 2002), за коју је добила Награду „Стеван Мокрањац" (2002). Дело је изведено и у Великој Британији (2011). Поред инспирације грчком митологијом која је композиторку водила и ка писању *Сценске кантате Атлас* (2008), у њеном стваралаштву је приметно и интересовање за српску традицију и музику (*Рондо*, *Зар да умрем кад ми време није?*, *Шта се оно тамо сија?*). Њена истраживања у различитим стилским оквирима резултирала су уметничком свестраношћу и дивергентношћу оствареног композиторског опуса. О томе сведоче и композиторски ангажмани у пољима театра (нпр. музика за представе: *Чекајући Годоа*, *Псећи валцер* у Југословенском драмском позоришту; *Невиност*, *Терапија* у Атељеу 212; *Зли дуси* у Народном позоришту у Београду; *Слуга двају господара*, написано за потребе Бијенала у Венецији), савременог плеса (*Lift*, 2003; *Self-Erase*, 2006; *Paranoia Chic*, 2009; *Sensescapes*, 2015; *Myriads of Worlds*, 2017), примењене музике (документарни филмови, изложбе и инсталације) и радиофоније (дело *Canzone Distorte*, за које је добила Награду „Витомир Богић" за најуспешније младе ствараоце за 2013).

ДЕЛА: *Classified (Operrra is of Female Gender)*, музички театар за електронику, глас и наратора, 2005; Музика за мултимедијални музичко-сценски пројекат *Тесла: тотална рефлексија*, 2006; *Бог града*, за мештовити хор и гудачки оркестар, 2006; *Отмица Европе*, за симфонијски оркестар, 1998, рев. 2007; *Prego per Vedere* за харфу и глас, 2011; *The Joy of Meeting Anew*, за симфонијски оркестар, 2016; *Myriads of Worlds*, за виолину, виолу, контрабас, кларинет, фагот, сопран/наратора, електронику и три играча, 2017; *Etida Scappare*, за соло виолончело, 2017; *Bollywood*, мјузикл за трубу, клавир, удараљке и шест глумаца/певача, 2017/18; *Nightscapes of Babylon*, за алт саксофон и гудаче, 2018; *Summertime* (contemplation under a sunny tree), 2019.

ИЗВОР: https://anja-music.com/.

ЛИТЕРАТУРА: V. Mikić, „Romar/Bog Grada, or a Healing Power of Music? New Pieces by Božidar Obradinović and Anja Đorđević", *New Sound*, 2007, 29; G. Pilipović, „The Tradition of Opera and the New Music Stage Works by Young Serbian Composers", у: D. Despić, M. Milin (ур.), *Rethinking Musical Modernism*, *Proceedings of the International Conference Held from October 11 to 13, 2007*, Бг 2008; J. Janković, „'Let me Tell the Story from the Beginning'. About *The Stage Cantata Atlas* by Anja Djordjević", *New Sound*, 2008, 32; K. Stevanović, „Vocalise and the Experience of the Prosopopoeia of Anja Đorđević", *New Sound*, 2010, 36.

Радош Митровић

\*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)