ЂУРИЋ, Ђорђије

ЂУРИЋ, Ђорђије, свештеник, учитељ, устаник (Заовине код Бајине Баште, 1793 -- Заовине, 22. II 1876). Описменио се у породици и манастиру Рача. У време Првог српског устанка био је пратилац и писар Хаџи Мелентија Стевановића, рачанског архимандрита, с којим по пропасти устанка и паљењу манастира бежи у Срем у манастир Фенек. Вративши се у Србију, учествује у Другом српском устанку, потом ради као учитељ у Ужицу и Субјелу. Рукоположен је за свештеника 1821. и био парох у свом и околним селима са седиштем у Мокрој Гори. У центру је свих збивања, учествује у свим пограничним бојевима са Турцима, 1834. помаже Међународној комисији у разграничењу Србије и Турске, преко њега иду све везе Србије са устаницима и хајдуцима у Босни, Херцеговини и Црној Гори. Турци неколико пута узалудно покушавају да га убију. Био је опозиција свакој власти. Безуспешно је одлазио кнезу Милошу тражећи да смањи кулук, ограничи полицијску самовољу и смени среског капетана. Уставобранитељи су га сматрали организатором свих антивладиних нереда иако се није на њима појављивао. Од црквених власти добио је само црвени појас, а од кнеза Михаила Таковски крст.

ИЗВОР: Архив Народног музеја у Ужицу.

ЛИТЕРАТУРА: С. Игњић, Народни трибун прота Милан Ђурић, Ужице 1992; Д. Ђурић, Ђурићи у Заовинама, Бг 1997.

Р. Милошевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)