ЂУРАЂ РАДИВОЈЕВИЋ

ЂУРАЂ РАДИВОЈЕВИЋ, властелин (?, средина XIV в. -- Хум, после 1409). Припадник хумске властеоске породице Радивојевића -- Влатковића, са поседима у Западном Хуму у жупи Горска и долини Требижата. Зна се да је држао и село Велијаке у Хуму, а вероватно и Живогошће у Макарској. Био је син Радивоја Богавчића и жене му Владе, зет краља Дабише и краљице Јелене Грубе. Помиње се 1385. као посланик краља Твртка I Котроманића у Дубровнику, где је подигао светодмитарски доходак и могориш. Као сведок на повељама јавља се 1390, на повељи краља Твртка, и 1393, 1395. на повељама краља Дабише. Предводио је присталице краљице Јелене Грубе после Дабишине смрти. Она га је више пута слала у Дубровник као свог посланика. Након њеног збацивања 1398. остао јој је одан, па је био приморан да се склони у Дубровник. Убрзо се измирио с краљем Остојом и већ априла 1399. био је у његовој служби. У сукобу Дубровника и босанске властеле с Остојом, остао му је веран до краја. Почетком 1406. измирио се с новим босанским краљем Твртком II Твртковићем, али је 1408. поново прешао на Остојину страну и помогао у његовом повратку на власт. Настојао је да постане господар Западног Хума и обласни господар, али га је у томе спречио Хрвоје Вукчић, који га је напао 1409. и потчинио. Последњи пут се помиње 1409. као господар Дријева. Следећа генерација Радивојевића је потпала под власт Сандаља Хранића Косаче. То су били синови Ђ. Р., војвода Павле и кнезови Влатко, Никола и Томаш, који је свој живот окончао у Србији.

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, „Дубровачки трибути", Глас СКА, 1935, 168; С. Мишић, Хумска земља у средњем веку, Бг 1996.

С. Мишић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)