Прескочи до главног садржаја

ЂЕКИЋ, Милић

ЂЕКИЋ, Милић, инжењер електротехнике, универзитетски професор (Рти код Гуче, 15. IV 1938). Електротехнички факултет у Љубљани завршио 1964. Магистрирао је 1977. на ЕТФ-у у Београду, где је 1983. одбранио докторску дисертацију. У Чачку је радио у предузећу „ЦЕР", у Техничко-ремонтном заводу и Вишој техничкој школи, а од 1978. на Техничком факултету, од 1988. у звању редовног професора за предмете Основи електротехнике и Електрична мерења. Наставу из предмета Електрична мерења изводио је и на ЕТФ-у у Приштини, а на Машинском факултету у Краљеву наставу из Електротехнике. Током свог рада у Техничко-ремонтном заводу у Чачку дао је велик допринос развоју погона електронике (начелник погона 1967--1973), који данас представља највећи погон за ремонт радио, радио-релејних и навигационих уређаја. Радећи на Вишој техничкој школи у Чачку као професор и директор (1973--1977) посебно је допринео развоју електротехничког одсека. Био је иницијатор, члан и секретар Матичне комисије за оснивање Педагошко-техничког факултета у Чачку, сада Факултета техничких наука. Био је руководилац инвестиционе градње зграде Техничког факултета (око 8.000 м^2^), потом продекан за финансије (1978--1980, 1982--1984) и декан (1984--1988). На Факултету у Чачку оформио је лабораторије за предмете Електрична мерења и Основе електротехнике, учествовао у реализацији више научно-истраживачких и иновационих пројеката чији се резултати примењују у пракси, те био шеф Катедре за теоријску и општу електротехнику и електронику. Низ година је радио на реализацији научно-истраживачких пројеката на Политехници у Кракову, у сарадњи с истраживачима овог универзитета. Објавио је већи број научних и стручних радова у земљи и иностранству, две монографије и четири универзитетска уџбеника. Неки од њих су плод сарадње са колегама са ЕТФ-а у Београду: и П. Дудуковић, Електрична мерења (Бг 1991); и Ј. Сурутка, Основи електротехнике, IV, Наизменичне струје (Чачак 2000). Уредник је међународног часописа Serbian Journal of Electrical Engineering. Био је сарадник на изради српске електротехничке терминологије за Међународни електротехнички IEC речник, један од аутора и члан одбора за издавање речника. Дужи низ година учествовао је у реализацији програма за надарене ученике, а 1997--2001. био је директор Републичког центра за таленте. За стручно-научну активност и друштвено ангажовање добио је многобројна признања, а одликован је Орденом рада са сребрним венцем.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Голубовић, Ј. Ковачевић, Технички факултет у Чачку (1975--1990), Чачак 1990; М. Стојић, Друштво за ЕТАН/ЕТРАН: 1953--2016, Бг 2016.

Д. Живковић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)