Прескочи до главног садржаја

ЂУКИЋ, Трифун

ЂУКИЋ, Трифун, историчар књижевности, професор (Брскут код Подгорице, 10. I 1889 -- Београд, 22. VII 1966). У Београду 1910. уписује Филозофски факултет; 1914. постављен као апсолвент у Приштинској гимназији. За вријеме Великог рата повукао се са српском војском у родно село (1915), одакле je интерниран у аустроугарски логор Болдогасоњ у Мађарској (данас Фрауенкирхен у Аустрији). Дипломирао 1920, потом до пензионисања радио у гимназијама (Смедерево, Шабац и Београд). Сарађивао је у водећим књижевним и научним гласилима (ЛМС, СКГ, Гласник Професорског друштва, ГНЧ, ПКЈИФ и др.). Писао је уџбенике за средње школе (Читанка, Граматика, Бг 1932). Оглашавао се у црквеној штампи (о темама везаним за Његоша и Горски вијенац). Почео да објављује (1908) по ђачким и омладинским листовима. Пјесме су му жанровски различите: сатирична Писма с неба (Бг 1921) писана су језиком савремене журналистике; Ка висинама (Земун 1928) и Овенчани сан (Бг 1930) су у конвенционалним поетичким и рефлексивним исказима, с траговима симболизма и неоромантизма. Преводио је истакнуте ауторе са словеначког, њемачког, енглеског, француског, италијанског и руског (Прешерн, Гете, Шекспир, Е. А. По, Вијон, Иго, Пушкин); један избор поезије „свих времена" објавио је у збирци Поезија векова (Бг 1966). Бавио се историјском основом црногорских народних пјесама, а у поезији краља Николе тражио је националне мотиве и извјесну политичку позадину. Постепено је прелазио на књижевноисторијске студије и биографска истраживања. Приредио је изабранa или сабрана дјела више писаца (М. Миљанова, Љ. П. Ненадовића, П. П. Његоша, Николе I Петровића), с предговорима или поговорима, историјски роман Или Куч (Пг -- Н. Сад, 1994), романсиране биографије П. П. Његоша и М. Миљанова (Марко Миљанов, Бг 1957; На Орловом кршу, Бг 1960). У рукопису су му остали романи, либрета, лирске драме, преводи и уџбеници. У обимном опусу Ђ. књижевноисторијска и културноисторијска изучавања (нпр. Преглед књижевног рада Црне Горе од владике Василија до 1918. године, Цт 1951) вриједношћу превазилазе његов пјеснички и прозни рад.

ДЈЕЛА: приче: Стари видици, Бг 1938; и П. Шоћ, Мишљења о Црној Гори и Црногорцима, Бг 1936; Господар Црне Горе краљ Никола I: романсирана биографија, прир. Јован Чађеновић, Пг 1998.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Новаковић, „Трифун Ђукић", ЛМС, 1928, 318, 3; Б. Ковачек, „ТЂ: На орловом кршу", ЛМС, 1960, 386, 6; Н. С. Мартиновић, „Педесет година књижевног и научног рада Трифуна Ђукића", Библиографски вјесник, 1961, 1; Р. Константиновић, Биће и језик, II, Бг 1983; Ј. Чађеновић, Трифун Ђукић, живот и рад, Н. Сад 1991.

Д. Иванић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)