ЂОРЂЕВИЋ, Драгољуб

ЂОРЂЕВИЋ, Драгољуб, социолог, универзитетски професор (Доњи Комрен код Ниша, 8. II 1954). Дипломирао 1976, магистрирао 1979, докторирао 1983. социолошке науке на Филозофском факултету у Нишу одбранивши тезу „Друштвена условљеност и карактер процеса секуларизације у Нишком региону". Похађао специјалистичке студије социологије религије 1986. на Московском државном универзитету „Ломоносов" и 1988. на Институту за друштвена истраживања Свеучилишта у Загребу. Изабран за асистента приправника 1977, асистента 1981, а за редовног професора 1994. Машинског факултета у Нишу, где је од 1995. и шеф Катедре за друштвене науке. Истражује православље, нове религиозне покрете, етничке, религијске и конфесионалне односе у Србији и на Балкану, кафану као друштвену институцију и могућности интеркултурализма у мултиетничким и мултиконфесионалним друштвима, с посебним освртом на Роме (Повратак светог?, Ниш 1994; Скинхеди: момци из нашег краја, Ниш 1998; Секте и култови, Бг 2003; На коњу с лаптопом у бисагама -- увод у ромолошке студије, Н. Сад 2010; Кафанологија, Бг 2012; Кафанолошки астал, Н. Сад 2014; Култура кафане у огледалу штампе, Бг 2016). Допринео утемељењу српске социологије религије, ромологије и кафанологије као посебних области социолошких истраживања. Био председник Југословенског удружења за социологију (1998--2000). Оснивач (1993) и почасни председник (од 2008) Југословенског удружења за научно истраживање религије, главни уредник часописа Nissa (1990--1994) и Теме (2001--2011). Утемељивач и главни уредник библиотека „Религија и друштво" и „Пограничје". Члан Одбора САНУ за проучавање живота и обичаја Рома и Одбора за проучавање националних мањина и људских права.

ДЕЛА: Социологија forever, Ниш 1996; Romas and Others, Others and Romas -- Social Distance, Sofia 2004; Казуј крчмо Џеримо, Бг 2011; Питао сам малог пужа -- моја социолошка прича о Шабану Бајрамовићу, Бг 2018.

ЛИТЕРАТУРА: М. Филиповић, Драгољуб Б. Ђорђевић -- Био-библиографија, Ниш 2003; Пола века Машинског факултета, Ниш 2011.

М. Митровић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)