ЂИНЂИЋ, Славољуб

ЂИНЂИЋ, Славољуб, турколог, филолог, универзитетски професор (Крњиград код Прокупља, 24. IV 1935 -- Београд, 30. III 2000). Студије оријенталистике започео је 1954. на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирао 1959. После дипломирања боравио је на специјализацији у Каиру (1959). Докторску дисертацију „Ратна и револуционарна тематика у делима Јакуба Кадрија Караосманоглуа" одбранио је 1965. на Филолошком факултету. Цео радни век провео је на Катедри за оријенталистику Фил. ф. (1960--1997). Асистент је постао 1963, а редовни професор за турски језик и књижевност 1981. Предавао је турски језик, стару и нову турску књижевност на основним студијама, као и упоредну граматику туркијских језика на магистарским студијама. Био је управник Катедре у више мандата, продекан за наставна и научна питања (1973−1975) и декан (1983−1985). Бавио се лингвистичком и књижевном туркологијом, контактном лингвистиком, лексикографијом, оријентализмом у српској књижевности (Борисав Станковић, Јован Илић), а у тим областима објавио је значајне прилоге у научним публикацијама у земљи и иностранству. Аутор је Уџбеника турског језика (Бг 1979), првог универзитетског уџбеника турског језика у Србији. Главни је аутор речника Türkçe-Sırpça Sözlük (Турско-српски речник) (Анкара 1997), до тада најобимнијег таквог речника на српскохрватском подручју. У његовом турколошком опусу значајно место припада и преводилаштву. Посебно се издвајају две књиге из народне књижевности, Турске бајке (Бг 1978) и Књига Деде Коркута (Бг 1981). Добитник је награде „Милош Н. Ђурић" (1982) за превод турског епа Књига Деде Коркута, као и награде „Златна плакета" Министарства за национално образовање, спорт и омладину Републике Турске (1988).

ЛИТЕРАТУРА: Ко је ко у Србији 1991, Бг 1991; Д. Танасковић, „Проф. др Славољуб Ђинђић", Филолошки преглед, Бг, 2000, 27/2; А. Митровић (ур.), Истоци и утоци, Сећање на Славољуба Ђинђића, Бг 2009.

М. Ђинђић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)