Прескочи до главног садржаја

ЂУКАНОВИЋ, Марија

ЂУКАНОВИЋ, Марија, оријенталиста, турколог, универзитетски професор (Мостар, 7. I 1923 -- Београд, 22. I 1983). Оријенталну филологију студирала на Филозофском факултету у Београду (1946--1949). Докторску дисертацију Римована аутобиографија Варвари Али-паше (Бг 1967) одбранила 1956. на ФФ у Београду, а 1958. била на специјализацији у Паризу. Почела да ради на Катедри за оријенталну филологију ФФ као млађи хонорарни (1948) и стални библиотекар (1950--1953), те приправник професора средње школе (1953--1954). У звање асистента изабрана 1958, а за редовног професора 1976. Њени научни, стручни, есејистички и преводилачки прилози везани су за широко постављену традиционалну оријенталистику, посебно за књижевну туркологију и турску народну књижевност (Кроз турску народну поезију, Бг 1969; и С. Ђинђић, Примери турске прозе, Бг 1969; и Љ. Рајковић, Турске загонетке, Бг 1980), османску дипломатику и југословенско-турске везе („Проблем језика и стиха у турској поезији", ФП, 1963, 1--2; „Маглајски документи А. Махмутовића", АФФ, 1966, 6). Мајсторски је превела роман Н. Хикмета (Живот је дивна ствар, Бг 1969). Са Р. Божовићем писала је поглавља о оријенталним историјама књижевности (иранска, арапска, персијска, турска) у књизи Повијест светске књижевности (Зг 1982).

ДЕЛО: и З. Јанц, Оријентални рукописи Музеја примењене уметности у Београду, Бг 1973.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Танасковић, С. Ђинђић, „Марија Ђукановић", ПКЈИФ, 1984, XLVI, 1--4; Д. Танасковић, „Марија Ђукановић", ПОФ, 1984; Љ. Чолић, „Професор др Марија Ђукановић: Први докторанд Катедре за оријенталистику", С. Генчић, „Библиографија радова др Марије Ђукановић", у: Оријенталистичко знамење: Сећање на Марију Ђукановић, Бг 2016.

А. Митровић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)