ЂОРЂЕВИЋ, Живојин

ЂОРЂЕВИЋ, Живојин, биолог, зоолог, универзитетски професор (Пожаревац, 28. III 1872 -- Београд, 27. XI 1957). После завршених студија на Великој школи 1893. и усавршавања у Женеви код К. Фогта и Е. Јунга, где је и докторирао 1895, вратио се у Србију и започео богату научну и универзитетску каријеру. Научно усавршавање обављао је у истакнутим научним центрима и институцијама у Женеви, Монаку, Паризу, Берлину. Наставник зоологије на Великој школи постаје 1896, а за редовног професора изабран је 1901. Управљао Зоолошким заводом од 1899. По претварању Велике школе у Универзитет 1905, као ванредни професор предаје више новоуведених предмета (Oпшта зоологија, Упоредна анатомија, Функционална анатомија животиња), а редовни професор постаје 1920. Захваљујући његовом великом залагању долази до модернизације Завода и увођења нових области истраживања (хидрибиологија, лимнологија) и дисциплина (екологија, генетика). Научни опус Ђ. је богат и разноврстан. Бавио се, између осталог, и фаунистиком, проучавао је различите групе бескичмењака и кичмењака (рачићи, водоземци, гмизавци), као и проблемима примењених наука (рибарство, паразитологија, епидемиологија). Објавио је велик број научних радова, монографија, уџбеника и приручника (Зоологија I, Зг 1923; II, Бг 1927; Систематика кичмењака и бескичмењака, Бг б.г.). Ђ. је био члан и председник многих научних институција у земљи и иностранству: СКА, ЈАЗУ (постхумно и члан САНУ), Зоолошког друштва Чехословачке, Руске академије „Шевченко", Југословенског биолошког друштва (председник), Југословенског ентомолошког друштва (председник), уз то и секретар Зоолошко-ботаничког друштва у Београду. Учествовао је у оснивању Медицинског, Ветеринарског (први декан 1936/37), Шумарског и Агрономског факултета у Београду. Био је и декан Филозофског факултета 1919/1920. Суоснивач је Института за оцеанографију и рибарство у Сплиту, као и Института за хидробиологију у Охриду. Посебну пажњу је поклањао научном усавршавању млађих колега (Синиша Станковић, Иван Ђаја, Боривоје Милојевић, Недељко Дивац) и њиховом профилисању у врхунске стручњаке у разним областима. У знак признања свеколиком доприносу развоју не само биологије него и природних наука у Србији (Југославији) академик Јован Хаџи је 1933. именовао нову врсту опилиона Ђ. -- Siro gjorgjevici из јужне Србије.

ДЕЛА: Амфибије и рептилије у Србији, Бг 1900; „Прилози за познавање слатководне фауне Балканског полуострва", Глас СКА, 1905, LXIX, 29; „Nouvelles recherches sur les Microsporides. Contribution à la connaissance du cycle évolutif de Plistophora Blochmanni Zwolfer", Archiv für Protistenkunde, Jena, 1929, 65, 1/2.

ЛИТЕРАТУРА: Споменица о стогодишњици Прве мушке гимназије у Београду 1839--1939, Бг 1939; Љ. Трговчевић, Научници Србије и стварање југословенске државе 1914--1920, Бг 1987; Б. П. М. Ћурчић, „Живојин М. Ђорђевић", у: Живот и дело српских научника, Бг 2002.

Рајко Димитријевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)