ЂУКИЋ, Душан С.

ЂУКИЋ, Душан С., пјесник, књижевник, позоришни радник (Осијек или Пожега, 1883 -- Брежице, Чешка, 15. X 1927). По апсолвирању на загребачком Филозофском факултету (1906) постављен за наставника гимназије у Бјеловару. За вријеме школовања је у редакцији загребачког Србобрана живо учествoвao у омладинским националним акцијама на рушењу Аустроугарске. Послије велеиздајничког процеса (1908) отишао је за професора гимназије на Цетиње (1909), а тамо је био један од покретача и сарадника часописа Дан (1911--1912). Од 1916. је у Француској, гдје држи наставу српској дјеци у Ници. Пјесме су му изразите фигуративности, сецесионистичке кићености, античких реквизита, морфолошки блиске сталним пјесничким облицима (строфичност, катрен, сонет), док елегичним тоном блиске В. Петковићу Дису и С. Пандуровићу, уз видљиво ослањање на В. Илића, А. Шантића, Ј. Дучића, М. Јакшића, чак и на Ђ. Јакшића. Манири европске модерне препознају се по насловима на страним језицима, ставу отмјености, мијешању поетске прозе и стиха, варирању песимистичких мотива пропадања, осамљености, јада, музичким мотивима, уз родољубиве импулсе (циклус сонета Косово). Проза му је блиска пјесмама, а преовлађују мотиви младости и умирања: мрачни тонови, мутне слике, необјашњива несрећа, нејасни -- неразвијени и немотивисани односи међу јунацима, слутња смрти и несреће. Б. Поповић му је замјерио слабу мотивисаност, одсуство оригиналних мисли, невјешту и китњасту дикцију (манир текућег пјесништва), језичку неспретност и нерационалност пјесничких слика. Ауторитативна оцјена није могла бити подстицај младом пјеснику, те ће Ђ. књижевном животу на Цетињу дати модернистички импулс својим преводима, приказима и јавним радом.

Душан Иванић

Био је управник Народног позоришта у Сарајеву (1923--1924). Уз оперету увео је нарочите позоришне вечери на којима се музицира, рецитује и игра. Наставио је да доводи госте усред сезоне, нарочито оперске певаче. Крајем јануара 1924. приредио је вече Б. Нушића којем је присуствовао и сам Нушић. У фебруару исте године доводи Јурија Љ. Ракитина, редитеља художественика у избеглиштву, затим ангажовао Виктора Бека који је реализовао значајна дела светске драматургије. Организовао је и неколико балетских вечери, форсирао италијанску литературу која је била запостављена. Почетком сезоне 1924/25. објавио је занимљив нацрт репертоара, али није успео да га оствари јер је у децембру 1924. разрешен дужности управника. Премештен је у Београд, где је био инспектор Министарства социјалне политике.

Весна Крчмар

ДЈЕЛА: песме: Кроз сутон, Зг 1903; песме и приповетке: Под хладним сунцем, Бјеловар 1908.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Поповић, „Кроз сутон, песме", СКГ, 16. IX 1903; С. Вукмановић, „Душан С. Ђукић", Годишњак Цетињске гимназије, 1973, 5; В. Матовић, „Модернистички романтичар Д.Ђ.", ЗМСКЈ, 1995, 43, 2--3; Д. Иванић, Књижевност Српске Крајине, Бг 1998.

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)