ЂОРИЋ, Димитрије Мита

ЂОРИЋ, Димитрије Мита, књижар, преводилац, индустријалац (?, средина XIX в. -- Карлове Вари, Чешка, 12. VIII 1922). Имао је 1892. књижару у Београду и бавио се издаваштвом. Отворио је 1895. и успешно водио прву, модерну фабрику фирнајза, боја, лакова и фикса за обућу која је за време I светског рата претрпела огромну штету и није обновљена. Извозио је у Бугарску и Турску. Преводио је романе с енглеског, француског и мађарског језика и један је од најплоднијих преводилаца Ч. Дикенса (Оливер Твист, Бг 1887; Три аветиње, Бг 1892; Сви се жене, Бг б. г.; Пиквиковци, Бг б. г.; Госпођа Типсовица, Бг б. г.). У издању његове књижаре објављене су Новеле Д. Илића 1892, Историја трговине Ч. Мијатовића, Нерасудaн отац С. Т. Семјонова, Српске народне песме (музикалије за клавир), Поплава Е. Золе 1892, цртице С. Ћоровића Из Мостара 1892, Марселова Женска писма, На лепом српском Дунаву 1893. и лист Соко 1892. Био је власник и одговорни уредник листа Родољуб (1894), директор Српског трговинског гласника, почасни члан Београдске трговачке омладине и члан Београдског певачког друштва.

ДЕЛА: с француског: А. Доде, Фромон и Рислер, Бг 1901, А. Дима, Краљичин ђердан, Бг 1901; с мађарског: Ј. Мор, Златан човек, Бг 1885--1886.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Грчић, Историја српске књижевности, Н. Сад 1906; С. Кићовић Пејаковић, Енглеска књижевност у Срба у XVIII и XIX веку, Бг 1973; Н. Вучо, Развој индустрије у Србији у XIX веку, Бг 1981.

Т. Богојевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)