ЂОРЂЕВИЋ, Јован

ЂОРЂЕВИЋ, Јован, правник, универзитетски професор (Београд, 9. III 1908 -- Београд, 9. XII 1989). Дипломирао на Правном факултету у Београду 1931. Студије наставио у Паризу, где је докторирао 1933. докторском дисертацијом „Les rapports entre la notion d'état et la notion de classes sociales". Био је питомац Међународне Рокфелерове фондације. На ПФ у Београду изабран за предмет Уставно правo за доцента 1935, за ванредног професора 1940, а за редовног професора 1946. Школске 1945/46, 1961/62. и 1962/63. био декан ПФ у Београду. Један је од оснивача Факултета политичких наука у Београду. Био је биран за придруженог професора на париској Сорбони и на другим француским универзитетима, као и за почасног доктора политичких и правних наука Универзитета у Стразбуру. Дописни члан САНУ постао је 1959, а редовни 1961. Био је члан ЈАЗУ и Словенске академије знаности и уметности, један од оснивача и први, касније и почасни председник Међународног удружења за уставно право, а био је и потпредседник Међународног удружења за уставно право, те потпредседник Међународног удружења за политичке науке. За члана Карнегијеве фондације за проучавање проблема конфликата у људском друштву изабран је 1957. Био је члан Међународне академије за политичке науке и уставну историју, члан Међународног института за политичку филозофију, почасни члан Америчког удружења за политичке науке, те члан Извршног одбора Савеза удружења правника Југославије. Главни и одговорни уредник Архива за правне и друштвене науке био је у периоду 1945--1952. и 1963--1989. сам, а с Мошом Пијаде од 1952. до 1957, те с Милошем Минићем од 1957. до 1963. Помоћник министра за Конституанту постао је 1945. Био је секретар Комитета за законодавство и изградњу народне власти, секретар Савета за законодавство, секретар Савезног Савета за законодавство, председник Правног савета СИВ-а, судија Уставног суда Југославије, председник Уставног суда Србије (1971--1979). Пензионисан је 1979. Учествовао је у изради Устава ФНРЈ од 1946, Уставног закона од 1953. и Устава СФРЈ од 1963. Био је врло плодан писац, а књиге, студије и чланке из области уставног права, политичких наука и социологије објављивао је на српском језику и страним језицима. У научним радовима из области уставног права (Контрола уставности закона и америчка демократија, Бг 1939; Уставно право ФНРЈ, Бг 1953; Нови уставни систем, Бг 1964) није се задовољавао применом догматског метода, него је предност давао политиколошком и социолошком методу. Указивао је на основне друштвене и идеолошке чиниоце који су утицали на настанак и обликовање институција и норми уставног права, на идеје којима су устави били надахнути, политичке околности у којима су настали и на однос уставних норми и уставне стварности. Интелектуалац широких погледа и префињене анализе, богатством мисли и широком ерудицијом оставио је за собом видљив траг у друштвеним наукама којима се бавио, посебно у науци уставног права. Један број његових радова израз је идеологије и институција земље и времена у којима су настајали. Носилац је Ордена братства и јединства са златним венцем и више других одликовања. Добитник је Октобарске награде града Београда и награде АВНОЈ-а (1968).

ДЕЛА: Јавно мњење, Бг 1939; Основна питања федералне државе, Бг 1940; Основни типови локалне самоуправе, Бг 1957; La Yougoslavie, démocratie socialiste, Paris 1959; Огледи о бирократији и бирократизму, Бг 1962; Социјализам и демократија, Бг 1962; Политички систем. Прилог науци о човеку и самоуправљању, Бг 1967; О самоуправном и одговорном друштву, Бг 1971; Идеје и институције, Бг 1971; Светозар Марковић и наше време, Бг 1977; Есеји о политици и култури, Бг 1981; Социјализам и слобода, Бг 1982; Уставно право, Бг 1989.

ЛИТЕРАТУРА: АПФБ, 1984, 1--2; Р. Лукић и др., „Јован Ђорђевић (1908--1989) (In memoriam)"; М. Јовичић, „Јован Ђорђевић (1908--1989)", АПДН, 1989, 3; Н. Срзентић, М. Зечевић, Љ. Зарић, „Проф. др Јован Ђорђевић 1908--1989, In memoriam", АПДН, 1990, 1--2; Љ. Кандић, Историја Правног факултета у Београду 1941--1945, 3, Бг 2005; Р. Марковић, „Допринос професора Правног факултета у Београду науци уставног права", у: Сто шездесет пет година Правног факултета Универзитета у Београду, Бг 2006; К. Чавошки, Устав као средство агитације и пропаганде, Бг 2011.

Р. Марковић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)