ЂОРЂЕВИЋ, Драгослав

ЂОРЂЕВИЋ, Драгослав, сенатор, бан, педагог (Закута, Гружа, 14. I 1887 -- Београд, 11. III 1973). Гимназију је похађао у Крушевцу и Крагујевцу. Због учешћа у штрајку истеран је из крагујевачке гимназије, па је 1906. матурирао у Трећој београдској гимназији, да би 1912. дипломирао на педагошко-филозофској групи Филозофског факултета. Још као редов-ђак ступио у крагујевачку артиљеријску батерију у којој је провео балканске ратове. Потом радио као суплент Треће београдске гимназије. У I светском рату је као водник Дунавског артиљеријског пука био тешко рањен у главу. Међу првим официрима је ушао у Суботицу где је као резервни официр постављен за шефа војне цензуре и војне полиције, а ту се и оженио буњевачком књижевницом Маром Малагурском. Време од 1919. до 1921. провео је у Енглеској као професор ниже гимназије за српске ђаке у Фавершаму и чиновник посланства у Лондону, где је истовремено студирао педагогију. По повратку је постављен за професора гимназије у Суботици. Суботички велики жупан постао је 1923, а градоначелник Суботице од 1926. после чега је пензионисан. На месту начелника Одељења за основну наставу Министарства просвете био је 1929--1932. Наредне године је постао члан Државног савета и помоћник министра просвете, након чега је поново пензионисан. У два наврата (1933, 1939) именован је за сенатора, 1934. за бана Врбаске и 1935. за бана Вардарске бановине. Био је близак пријатељ Милана Стојадиновића. Други светски рат је провео у заробљеништву у Немачкој. Поред богате државничке службе, бавио се педагошком науком, књижевношћу, преводилаштвом и новинарством, а био је и оснивач Академског педагошког друштва при Београдском универзитету.

ЛИТЕРАТУРА: Просветни шематизам Краљевине Југославије, II, Зг 1932; Споменица мушке гимназије у Крагујевцу 1833--1933, Краг. 1934; С. Јаковљевић, Српска трилогија, III, Бг 1952; Д. Попов, Српска штампа у Војводини 1918--1941, Н. Сад 1984; Ж. Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988; В. Јовановић, Вардарска бановина 1929--1941, Бг 2011.

В. Јовановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)