ЂУКАНОВИЋ, Мило

ЂУКАНОВИЋ, Мило, бригадни генерал (Чево код Цетиња, 18. VII 1879 -- јужни Атлантик, ? IV 1942). Отац Живко био је телохранитељ кнеза Данила и пратилац кнеза Николе. Ступио је у Академију у Торину 1900, потом у инжењерску Војну академију у Милану. Завршио је нижи курс Артиљеријске школе гађања 1923. Чин потпоручника добио је 1903, капетана 1908, мајора 1912, пуковника 1921, генерала 1927. У ратовима од 1912. до 1916. био је у црногорској војсци начелник штаба Санџачке војске, а током Мојковачке битке и командант њене артиљерије. Повукао се са српском војском на Крф. Од 1916. до 1918. био је на дужности у штабу 3. српске армије: од јуна 1916. у штабу артиљеријског пука, од августа 1916. помоћник референта артиљерије 2. добровољачке дивизије у Русији, а од марта 1918. заступник команданта 2. дивизиона Југословенског артиљеријског пука. После рата био је командант 1. дивизиона Вардарског пука, од 1920. командант 1. дивизиона Зетског пука (касније 8.) а потом командант тог пука до 1927. Од 10. II 1927. био је командант Вардарске артиљеријске бригаде. Пензионисан је и преведен у резерву 1928. У Априлском рату 1941. био је у Штабу команде Боке которске командант артиљерије. Напустио је земљу 16. априла подморницом „Небојша", а 22. априла по наређењу Владе из луке Аргостолија пребацио се у Атину, потом на Блиски исток и у Јужну Африку. До маја 1942. био је на функцији команданта војног депоа ЈВО у Кејптауну. Страдао је на путу за Аргентину и Канаду, где је упућен у мисију регрутовања југословенских добровољаца. За заслуге у рату и миру био је одликован највишим одликовањима.

ЛИТЕРАТУРА: М. Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918 --1941, Бг 2004.

М. Бјелајац

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)