ЂУРАШEВИЋ, Гојко

ЂУРАШEВИЋ, Гојко, астроном, научни саветник (Цетиње, 10. X 1955). Дипломирао на Групи за астрономију Природно-математичког факултета у Београду 1979, а докторску тезу „Прилог проучавању тесних двојних звезда на основу фотометријских мерења" урадио током научне специјализације на Бјураканској астрофизичкој опсерваторији Академије наука Јерменске ССР и у Државном астрономском институту „Штернберг" Московског државног универзитета „Ломоносов", под руководством академика РАН А. М. Черепашћука, а одбранио на Математичком факултету у Београду 1988. Његов основни истраживачки рад је проучавање тесних двојних система (ТДС) базирано на анализи фотометријских и спектроскопских посматрања. Побољшао је, усавршио и оптимизовао постојеће „класичне" моделе ТДС за синтезу кривих сјаја, а развио је и два нова програмска пакета за интерпретацију кривих сјаја реалних, активних ТДС (системи са пегама на компонентама и системи са акреционим диском). Битно је побољшао методику решавања директног задатка (синтеза криве сјаја система при унапред задатим параметрима модела) конструкцијом ефикасног алгоритма за синтезу и реализовао оптималан метод за решавање обрнутог задатка (одређивање параметара активних ТДС на основу посматраних кривих сјаја и радијалних брзина компонената). Допринео је испитивању ефекта гравитационог потамњења и ефекта рефлексије у ТДС. Активно је радио на фотометријским и полариметријским посматрањима променљивих звезда и њиховој анализи, као и на свеобухватној анализи фотометријских посматрања астероида. Објаснио је природу кривих сјаја и радијалних брзина неких масивних тесних двојних система и такозваних дупло-периодичних ТДС присуством акреционог диска око масивније компоненте система. Серија ових радова је публикована у престижним међународним часописима Astronomy and Astrophysics (А&А), Astronomical Journal (АЈ), Monthly Notices of the Royal Astronomical Society (МNRAS). У два мандата био председник Научног већа Астрономске опсерваторије у Београду, где ради од 1980. У звање научног саветника изабран 1999. Предавао на Факултету за поморство у Котору и на Математичком факултету у Београду. Успоставио је широку међународну сарадњу са астрофизичарима који раде на изучавању активних ТДС у Русији, Грчкој, Словачкој, Узбекистану, Грузији, Турској, Чилеу, Мексику и Новом Зеланду. Награду за научни рад Астрономске опсерваторије добио је 1997, 2003. и 2015. Од 2014. је директор Астрономске опсерваторије у Београду, где је највећим делом успешно радио на изградњи савремене астрофизичке станице на Видојевици код Прокупља.

ДЕЛА: „Investigation of Active Close Binaries Based on Photometric Measurements", Publ. Astronom. Obs. Belgrade, 1991, 42; коаутор, „Gravity-Darkening Exponents in Semi-Detached Binary Systems from their Photometric Observations I", A&A, 2003, 402, 667; II, A&A, 2006, 445, 291; коаутор, „Long-Term Photometric Behaviour of the RS CVn Binary RT Lacertae", A&A, 2003, 405, 733; коаутор, „Accretion Disc in the Massive V448 Cygni System", MNRAS, 2009, 396, 1553; коаутор, „A Study of the Interacting Binary System V455 Cygni", MNRAS, 2012, 420, 3081; коаутор, „The Evolution Stage and Massive Disc of the Interacting Binary V 393 Scorpii", MNRAS, 2012, 421, 862; коаутор, „A Cyclic Bipolar Wind in the Interacting Binary V 393 Scorpii", MNRAS, 2012, 427, 607; коаутор, „Physical Parameters and Evolutionary Route for the Large Magellanic Cloud Interacting Binary OGLE 05155332-6925581", MNRAS, 2013, 428, 1594; коаутор, „Fundamental Stellar and Accretion Disc Parameters of the Eclipsing Binary DQ Velorum", А&А, 2013, 552, 63; коаутор, „On the Eclipsing Binary ELHC 10 with Occulting Dark Disc in the Large Magellanic Cloud", MNRAS, 2016, 457, 1675; коаутор, „Doppler Тomography of the Double Periodic Variable HD 170582 at Low and High Stage", MNRAS, 2016, 461, 1674; коаутор, „Spectroscopic and Photometric Study of the Eclipsing Interacting Binary V495 Centauri", MNRAS, 2018, 477, 11.

Милан С. Димитријевић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)