ЂУРКОВИЋ, Живко

ЂУРКОВИЋ, Живко, књижевник, универзитетски професор (Сомина код Никшића, 5. III 1936). Вишу педагошку школу завршио на Цетињу, а радио као учитељ, директор основних школа, па предавач српскохрватског језика. Дипломирао је на Филозофском факултету у Скопљу, на Групи за српскохрватски и македонски језик и књижевност југословенских народа 1969. Постдипломске студије завршио је на Свеучилишту у Загребу 1979, а докторски рад Књижевно дјело Љубомира П. Ненадовића (Тг 1985) одбранио на Филолошком факултету у Београду 1984. Од 1980. до 1986. био је директор Просвјетно-педагошког завода у Никшићу, а на Вишој педагошкој школи у Никшићу предавао Методику на Групи за разредну наставу. Као професор за предмет Српска књижевност на Одсјеку за српски језик и књижевност ФФ у Никшићу радио је 1990--2001, а за редовног професора биран 1995. Био је посланик у Скупштини Црне Горе, члан Педагошког савјета Црне Горе, члан Његошевог института у ЦАНУ, предсједник Одбора за организовање 14. конгреса слависта Југославије (1996), гостујући професор у Познању, члан Извршног одбора славистичких друштава Југославије. Предмет његовог истраживања су писци из Србије и Црне Горе, од В. Караџића и Његоша до Д. Максимовић и М. Павића. О Његошу је објавио више компаративних студија (Сарајлија и Његош, Нк 1992; Његош у писмима, Пг 2005; Ђилас и Његош, Пг 2008; Сарајлија и Његош / кривотворења, Бг 2009; Његош и Тесла, Пг 2011; Андрић и Његош, Бг 2012; Деретић -- Његош, Нк, 2013; Његош у дјелима Јевта Миловића, Пг 2014), а о другим писцима више књига огледа и есеја (Чојство и анегдота, Требиње 1981; Ненадовићи и Црна Гора, Тг 1987; Сима Милутиновић Сарајлија и Црна Гора, са Б. Мркаићем и Д. Вујачић, Пг 1986; На заводљивом путу, Бг 2004; Одзиви, 1--5, Нк 1996--2018). Аутор је већег броја етнографско-историјских студија о познатим личностима и догађајима у Црној Гори (Војводе Баћовићи, Бг 1997; Сава Пејовић Трећи, Нк 2001; Вукоман Џаковић -- живот и дјело, Бг 2006. и др.), монографије о Тесли (Никола Тесла, научник и писац, Бг 2018), као и хроника о појединим просвјетним установама у Црној Гори. У романима, у оквиру општијих животних тема, у широком временском распону од илирских и турских времена до XIX и XX в., животне путеве књижевних јунака посматрао је као одјеке великих историјских и друштвених промјена и збивања. Добитник је награда „Залога" и „Марко Миљанов".

ДJЕЛА: романи: Дјед из снова, Бг 2002; Преображаји, Бг 2003; Зборовања, Бг 2006; Вилословије и самословије, Бг 2007; Тодоров удес, Бг 2010; Духовникови путокази, Бг 2011; пјесме: Од погледа до погледа, Нк 2016.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Чађеновић, „Монографија о књижевном дјелу Љубомира Ненадовића", Овдје, април 1986; В. Матовић, „Књига која је недостајала", Побједа, 26. III 1988; Г. Максимовић, „Дотицаји и аналогије као обликотворни принципи сарадње", КИ, 1994, 92; С. Касалица, „Животни простор Кленчана", Просвјетни рад, 15. III 1996; „Други о мојим књигама", у: Одзиви, V, Нк 2018.

Л. Томић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)