ЂУРЂИЋ, Љиљана,

ЂУРЂИЋ, Љиљана, књижевник, публициста, преводилац (Београд, 20. III 1946). Дипломирала светску књижевност на Филолошком факултету у Београду 1972. Радила у Народној библиотеци Србије од 1972, најпре као уредник културно-просветне делатности, а потом на месту уредника и начелника издавачке делатности 1985--2005. Била је уредник „Српске ретроспективне библиографије", а покренула је библиотеку „Жива прошлост". Једна је од оснивачица и уредница часописа за женску књижевност и културу ProFemina (1995--2010). Јавља се најпре као песник, збирком Шведска гимнастика (Бг 1977), а песничку зрелост достиже књигом Преобиље/Нула (Бг 1991), која отвара питања егзистенције у дестабилизованом и дехуманизованом свету. После тога се Ђ. окренула прози. У њеним приповеткама, ситуираним најчешће у савремено доба, женски ликови заузимају централно место, а приповедачки глас и перспектива најчешће су женски (Сви на крају кажу мама, Зр. 2009; Силва Југословенка, Н. Сад 2017). Била је колумниста дневног листа Данас (2000--2002) и недељника Европа (2005--2006). У есејима и колумнама бави се актуелним политичким и друштвеним питањима (Удри кравицу, Бг 2001; Пресвлачење Nо 5102000, Бг 2003), те темама из књижевности, уметности и културе (Нек цркне свет, Пожаревац 2012). Приредила је избор из поезије Данице Марковић Песме о алхемијском покушају (Г. Милановац 1989) и М. Црњанског Бока Которска (Бг 1997), као и антологије Песме о библиотеци (Бг 2003); Женски континент, антологија савремене српске женске приче (Бг 2004). Превела је са енглеског језика збирке поезије Силвије Плат Аријел и Рани одлазак (изабране песме) и Чарлса Симића Свет се не завршава. Њена поезија и проза заступљенe су у многим антологијама и превођене на више светских језика. Добитница је Плакете НБС за укупан рад 1984, Награде БИГЗ-а за превод књиге Рани одлазак Силвије Плат, те награде „Стеван Сремац" за 2009.

ДЕЛА: поезија: Оглед далматинског биља и други предели, Н. Сад 1980; приповетке: Како сам љубила Франца Каспара, Бг 1986; Слике из претходног живота, Бг 1997; Стадијум огледала, Бг 2004; есеји: Beograd by my mind, Бг 1995; Fool memories, Бг 2004.

ЛИТЕРАТУРА: М. Пантић, „Црно је њена омиљена боја", у: Нови прилози за савремену српску поезију, Пр. 1994; Т. Брајовић, „Неред и касни бол", Нин, 2009, 49; Ј. Врбавац, „Уметник на каучу", Књижевни магазин, 2017, 193--198.

Д. В. Тодоресков

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)