ЂУРИЋ, Иван

ЂУРИЋ, Иван, историчар, византолог, универзитетски професор (Београд, 30. X 1947 -- Париз, 23. XI 1997). Дипломирао је на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду 1971. и исте године изабран је за асистента на Катедри за историју Византије. Магистарски рад „Породица Фока" (објављенo у ЗРВИ, 1976, 17) одбранио је 1974, а докторску дисертацију „Време Јована VIII Палеолога (1392--1448)" 1982. Од 1974. био је сарадник на научним пројектима Византолошког института САНУ. За доцента је изабран 1983, а за ванредног професора 1989. Од 1991. живео је у Паризу. Поред историје Византије у ужем смислу бавио се проучавањем веза византијске цивилизације са јужнословенским земљама, као и теоријом историје. Објављивао је радове у Грчкој, Аустрији, Швајцарској, Чехословачкој, Француској, Немачкој и САД. Био је гостујући професор на универзитетима у Ници, Атини и Паризу. Његова књига Сумрак Византије. Време Јована VIII Палеолога (1392--1448) доживела је три издања (Бг 1984, Зг 1989, Бг 2007) и преведена на неколико језика. Приредио је „Посланичко слово" Теодора Метохита, превео, коментарисао и написао уводни текст (Теодор Метохит, ВИИНЈ, VI, Бг 1986). У Грчкој је одликован Орденом витеза и био је један од најмлађих носилаца тог одликовања. Био је председнички кандидат на првим вишестраначким изборима у Србији 1990. и по броју гласова заузео је треће место.

ДЕЛА: „Ромејски говор и језик Константина VII Порфирогенита", ЗРВИ, 1986, 24--25; Историја -- прибежиште или путоказ, Сар. 1990.

ЛИТЕРАТУРА: С. Петковић (ур.), Библиографија наставника и сарадника Филозофског факултета у Београду, 1, Бг 1995; С. Ћирковић, Р. Михаљчић (прир.), Енциклопедија српске историографије, Бг 1997.

Радивој Радић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)