Прескочи до главног садржаја

ЂУРИЋ ЗАМОЛО, Дивна

001_SE_V_Divna-Djuric-Zamolo.jpgЂУРИЋ ЗАМОЛО, Дивна, архитекта, историчар архитектуре, кустос (Пљевља, 19. VII 1922 -- Београд, 11. III 1995). Студирала на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду (1940--1949). Докторску тезу одбранила 1975. на Архитектонско-урбанистичком факултету у Сарајеву. Радила као инжењер у Грађевинском одсеку Централног већа Савеза синдиката Југославије, технички уредник часописа Техника (1951--1958), у Југословенском центру за техничку и научну документацију (1958--1960), као кустос у Музеју града Београда (од 1960. до пензионисања 1984). Област научноистраживачког рада Ђ. били су историја архитектуре и урбанизма Београда XVI--XX в. Методолошки утемељена на анализи архивске грађе и историјских извора, њена проучавања урбанистичког развоја Београда, јеврејског и османског наслеђа, атрибуција и анализа опуса градитеља, и данас представљају основу историографских истраживања. Истичу се монографије Градитељи Београда 1815--1914 (Бг 1981), приређена докторска теза Београд као оријентална варош под Турцима 1521--1867: архитектонско-урбанистичка студија (Бг 1977) и Београд 1898--1914. из архиве Грађевинског одбора (Бг 1980), као и студије о значају фотографије за историју архитектуре („Сачувани лик Београда на фотографијама А. Јовановића, И. Громана и М. Јовановића", ГГБ, 1967, 14; Београд са старих фотографија, Бг 1968; Београд 1930. на фотографијама Јеремије Станојевића, Бг 1975). Са архитектом Надеждом Богојевић остварила је истраживање о женама које су студирале архитектуру на Тех. ф. у Београду 1896--1940 (ур. А. Кадијевић, Грађа за проучавање дела жена архитеката са Београдског универзитета генерације 1896--1940, Бг 1999). Музеолошка делатност Ђ. била је усмерена на ауторске изложбе: Београд са старих фотографија (1966), Београд у ХIХ веку (1967/68), Јосимовићева визија Београда (1967), Стари Београд из збирке фотографија Јеремије Станојевића (1973, 1975, 1980), Из ризница Музеја града Београда (1973--1974), Београд некад и сад (1975), Архитектура Београда у XIX веку (1976), Градитељи Београда 1815--1914 (1981).

ДЕЛА: „Прилог познавању београдских џамија", ПОФ, 1964/65, 14--15; „Стара јеврejска четврт и Јеврејска улица у Београду", Јеврејски алманах 1965--1967, 1967; Хотели и кафане XIX века у Београду, Бг 1988; „Јевреји: градитељи Београда до 1941", ЗЈИМ, 1992, 6.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Ст. Павловић, „In Memoriam: Дивна Ђурић Замоло", ГДКС, 1995, 19; С. Недић, „Сећање на личност и дело Дивне Ђурић Замоло", ГГБ, 1995, 42; А. Кадијевић, „Предговор другом издању", у: Д. Ђурић Замоло, Градитељи Београда 1815--1914, Бг 2009.

Aлександра Илијевски

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)