ЂУРЂЕВСКЕ ПЕСМЕ

ЂУРЂЕВСКЕ ПЕСМЕ, обредне песме извођене уочи Ђурђевдана и на Ђурђевдан (6. мај), који у традиционалној култури (у пару с Митровданом -- 8. новембар) представља границу између две половине године; то је и време интензивног буђења природе из зимске хибернације, с чим су скопчане и сточарске активности (прво истеривање стоке на испашу, дан ритуалне муже оваца итд.). Кључна фигура ових песама јесте Св. Ђорђе, атрибуиран на хрватском и словеначком ареалу као „зелени Јурај", чија је ритуална супституција у опходним поворкама дечак или мушкарац од главе до пете прекривен зеленим гранама. Ратник на коњу јесте христијанизована варијанта архаичног божанства вегетације које у пролеће „оживљава" воду (топи лед) и омогућава бујање биља и свеколике плодности, „скотске" и људске: „Камен мосте, држ' се, не нишај се! / Сам да прођем и коња проведем, / Да разбијем леда девет педа, / Да извадим воду испод леда, / Да запојим лењиве девојке, / Да запојим младу момчадију" (АнЛ, 96). Кључни ритуали који прате овај празник јесу брање биља, између осталог -- лековитог, плетење венаца и обредно јутарње купање: „Пошле моме росу да обију, ладојло! / Да обију и да се омију, ладојло! / Да изберу свакојаке траве, ладојло! / Да исплету светом Ђурђу венац, ладојло!" (АнЛ, 98). Чврсто је кодиран и тип крвне жртве -- „јагње ђурђевско" -- која би по принципу дара и уздарја требало да обезбеди сточну и свеколику плодност: „Дошао (је) Ђурђевдан, / Са зелену траву, / Са младу пшеницу, / Са мушку дечицу, / Са шарене јагњиће, / Са беле јариће" (ЛНП, 26). Узајамна пројекција људског и космичког (календарског) мотивисала је у великој мери интензивну гаталичку праксу и љубавну магију везану за овај празник (девојачка гатања о суђенику и скорој удаји, ритуално манипулисање травама, што је жанровски кодирано и у „љубавним и другим различним пјесмама": „Љубичице, да ме свагда љуби; / Каранфила, да се не карамо; / Чубра цвећа, да ме добро чува; / Босиока, да м' не смеће с ока"; Вук I, 645).

ЛИТЕРАТУРА: Вук I; Р. Пешић, Н. Милошевић Ђорђевић, Народна књижевност, Бг 1984; Речник књижевних термина, Бг 1992; З. Карановић (прир.), Антологија српске лирске усмене поезије / AнЛ, Н. Сад 1996; С. Толстој, Љ. Раденковић (прир.), Словенска митологија: енциклопедијски речник, Бг 2001; Љ. Пешикан Љуштановић (прир.), Лирске народне песме / ЛНП, Н. Сад 2012.

Л. Делић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)