ЂУКНИЋ, Михајло

ЂУКНИЋ, Михајло, хирург, универзитетски професор, санитетски генерал-мајор (Београд, 14. I 1927 -- Београд, 30. XII 2017). Завршио је Медицински факултет у Београду 1951. Радио је као војни лекар у трупи, а затим је специјализовао општу хирургију на ВМА и специјалистички испит положио 1962. Од тада је био стално запослен у Клиници за хируршке болести ВМА. За асистента на ВМА биран 1963, а редовни професор од 1969. Као начелник санитета одреда ЈНА боравио је у саставу мировних снага УН у Египту после арапско-израелског рата 1968. Докторску дисертацију на тему „Удружена хемијска повреда" одбранио је 1977. на ВМА. Усавршавао се у Великој Британији 1965, СССР и Чехословачкој 1966, САД и Француској 1981. Био је начелник Клинике за хируршке болести ВМА од 1982, главни хирург ЈНА 1981--1989, а у чину генерал-мајора и начелник ВМА 1988--1993. Учествовао је на многобројним хируршким конгресима у земљи и иностранству. Аутор је многих научних и стручних чланака из опште, васкуларне и ратне хирургије (нпр. и С. Пишчевић, „Хируршко лечење проширених вена доњих екстремитета", у: Флебологија, зборник радова са Симпозијума о патолошкој венској циркулацији екстремитета, Љуб. 1976; „Повреде панкреаса. Хируршко лечење псеудоциста панкреаса. Хируршко лечење инсулинома панкреаса", у: М. Станковић, Хирургија панкреаса, Ниш 1987). Коаутор је књиге Ратна хирургија (Бг 1968) и сарадник Медицинске енциклопедије и Војне енциклопедије. Био је 30 година уредник часописа Војносанитетски преглед за област хирургија. Као четврти страни хирург, добио је награду „De Bakey" Удружења америчких војних хирурга (1985). Добио је почасни докторат медицинских наука ВМА у Лењинграду 1987. Био је дугогодишњи члан СЛД, члан Управног одбора и председник Председништва Хируршке секције СЛД (1980/1981) и редовни члан МА СЛД од њеног оснивања 1976. Био је члан Председништва Удружења хирурга Југославије, члан Интернационалног колегијума дигестивне хирургије (CICD), Интернационалног хируршког друштва (ISS) и Интернационалног друштва васкуларних хирурга (ISVS). Био је активиста и потпредседник Југословенског црвеног крста и Црвеног крста Србије. Добио је 16 војних одликовања, укључујући и највишу војну награду „22. децембар" (1977), те многобројна признања СЛД, укључујући и Награду за животно дело и Велики печат.

ДЕЛА: и М. Бервар, С. Пишчевић, „Повреде јетре", ВП, 1970, 27, 6; и И. Војводић, „Удружене хемијске повреде", и С. Пишчевић, В. Арнери, „Ратне повреде", у: И. Папо (ур.), Ратна хирургија, Бг 1980; коаутор, „Evaluation of the New Type of Military Bullet and Rifling", The Journal of Trauma, 1988, 28 (1 Suppl).

ЛИТЕРАТУРА: Ко је ко у Србији `96, Бг 1996; Медицинска академија СЛД. Биографије чланова, Бг 1996; Р. Чоловић, 50 година Хируршке секције Српског лекарског друштва, Бг 2000; Хроника хирургије у Србији, Бг 2002; М. Милановић, Биографски лексикон. Познати српски лекари, Бг--Торонто 2005.

Радоје Чоловић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)