ЂОРЂЕВИЋ, Ђорђе

ЂОРЂЕВИЋ, Ђорђе, архитекта (Ниш, 1888 -- Београд, 24. II 1970). Дипломирао на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду 1913, а од 1920. радио у Министарству грађевина. Посветивши се потом приватној пракси, пројектовао је и реализовао, до II светског рата у Београду, више приватних и пословно-стамбених објеката. Пројектовао је зграду Николе Узуновића у Краља Милана 21, познату као Палата Деванха (1930), и зграду папског Нунцијата (1930) на углу улица Кнегиње Зорке и Св. Саве. То су његова најзначајнија дела конципирана у духу зрелог академизма елегантног израза, добрих пропорција и ненаметљиве секундарне пластике. Пратећи актуелне модернистичке тенденције српске архитектуре, Ђ. пројектује и у духу модернизма сагледаног кроз призму париског ар декоа. Тај метод нарочито је видан у начину фигуралног формирања фасаде сечењем и суперпонирањем маса палате Осигуравајућег друштва „Југославија", на Теразијама 10 (1931). На згради Дома железничара и бродара на углу улица Милоша Поцерца и Сарајевске 26 (и А. Ацовић, 1934--1937) Ђ. примењује декоративне елементе стила ар деко у виду фасадне разуђености, употребе орнамената, полихромије, копља за заставу и окулуса.

ДЕЛА: Студентски трг 9 (1921, срушена); Мишарска 1 (1921--1922); Ранкеова 19 (1928); Интернационалних бригада 47 (1930); Врњачка 1 (1930--1931); Занатлијска кредитна банка, Булевар деспота Стефана 36 (1931); Гундулићев венац 47 (1931--1932); Булевар деспота Стефана 17 (1932); угао Капетан Мишине 2--2a и Симине (1932); угао Скадарске 24 и Зетске (1932); Радомира Вујовића 4 (1932); Десанке Максимовић 19 (1932); Зграда Адвентистичке цркве, Радослава Грујића 4 (1933); Дечанска 17 (1933); Војислава Вучковића 30 (1934); Крунска 24 (1935); Палмотићева 16а (1936).

ЛИТЕРАТУРА: Лексикон српских архитеката 19. и 20. века, Бг 1999; Љ. Милетић Абрамовић, Архитектура резиденција и вила Београда 1830--2000, Бг 2002.

М. Просен

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)