ЂАЈИЋ, Драгољуб

ЂАЈИЋ, Драгољуб, стоматолог, универзитетски професор (Ужице, 28. VIII 1925). У 16. години живота прикључио се НОП као борац Ужичког партизанског одреда, касније био на командним позицијама и добио чин капетана. На Стоматолошком факултету дипломирао 1953, запослио се 1954. на Клиници за болести уста истог факултета. Хабилитован је за наставника 1961. Докторирао 1971 („Етиогенеза и терапија улцеро-некрозних промена у усној дупљи"), а редовни професор постаје 1972. Оснивач је Клиника за болести уста у Нишу, Скопљу и Приштини. Организатор и предавач на многим курсевима иновације знања. Многобројни уџбеници у којима је први аутор, коришћени су деценијама на свим стоматолошким факултетима у Југославији. Председник Савета Стом. ф. у два мандата (1967--1975), председник Комисије за научно-наставни рад у три мандата. Управник Клинике за болести уста (1977--1989), шеф Катедре за болести уста у више мандата, истраживач у више научноистраживачких пројеката. У области оралне медицине изучавао етиологију и терапију улцеро-некрозних обољења меких ткива усне дупље. Први је применио неке физикалне методе -- оригиналну методу лечења улцеро-некрозних гингивитиса и стоматитиса уношењем лекова (антибиотика) у орална ткива путем галванске струје -- електрофорезе, као и симпатолитика у лечењу увећања гингиве. Ова метода је нашла широку примену у стоматолошкој пракси. Бавио се и проблемима оралних и дентогених жаришта -- „фокалне инфекције" (коаутор, „Савремено схватање фокалне инфекције", СГС, 1965, 167--170). Дефинисао је методологију откривања дентогених жаришта као етиолошких фактора многих системских обољења и терапију таквих болесника. Радио је и на проблемима ране дијагностике крвних дискразија на основу симптома и знакова у усној дупљи (коаутор, „Леукемија са првим манифестацијама у усној дупљи", Зборник радова Седмог Конгреса стоматолога Југославије, Задар 1980). Истраживао је и проблеме индикација за хируршко лечење пародонтопатија (коаутор, „Хируршко лечење пародонтопатије", СГС, 1965, 174/176). Као прводипломирани студент на Стом. ф. добио Златну повељу и златно признање (1953), потом Медаљу за храброст за учествовање у борбама 1945, Медаљу рада са златним венцем (1975), Годишњу награду СЛД за научноистраживачки рад 1982, Златну плакету Медицинског факултета у Нишу (1979), Октобарску награду Града Београда (1982) за уџбеник Обољења меких ткива усне дупље (Ниш 1981), као и низ захвалница и диплома.

ДЕЛА: коаутор, „Неке физикалне методе лечења хипертрофичних гингивита", СГС, 1957, 6; Болести уста, Бг 1966; „Оралне промене код пушача", СГС, 1967, 158--164; „Значај оралних промена у дијагностици крвних дискразија", СГС, 1967, 164--167; „Варијације у ширини припојне гингиве", СГС, 1970, 245--248; коаутор, Пародонтопатије, Бг 1980; Атлас пародонтопатија, Г. Милановац 1988; Атлас обољења меких ткива, Г. Милановац 1989.

ЛИТЕРАТУРА: В. Гавриловић, Библиографија Стоматолошког факултета Универзитета у Београду 1948--1978, Бг 1978.

Д. Ђукановић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)