ЂОРЂЕ КАНТАКУЗИН

ЂОРЂЕ КАНТАКУЗИН, властелин (?, око 1390 -- ?, између 1456. и 1459). Брат деспотице Јерине, жене деспота Ђурђа Бранковића. Према ранијем мишљењу, био је син Димитрија Кантакузина, сина морејског деспота Матеје Кантакузина и унука цара Јована VI Кантакузина. Данас у науци превладава мишљење да је био син Теодора Кантакузина, који се у изворима помиње као ујак цара Манојла II Палеолога, али се не зна у каквом је тачно сродству био са царем Јованом VI, иначе оцем Манојлове мајке Јелене, и његовом породицом. У изворима се јавља први пут почетком 1431, као посланик морејског деспота Константина Драгаша Палеолога (потоњег цара Конастантина XI) у Дубровнику. Остао је у Константиновој служби све док овај није напустио Пелопонез 1437. Тада је отишао у Трапезунт у посету својој сестри Јелени, жени трапезунтског царевића (потоњег цара) Давида Великог Комнина, а затим и својој другој сестри Ирини (Јерини), жени српског владара, деспота Ђурђа Бранковића. Након тога остао је трајно у Србији, у друштву своје сестре Јерине и млађег брата Томе, који је у Србији боравио одраније. Био је заслужан за утврђивање и одржавање престонице Смедерева, а нарочито се истакао приликом одбране града од угарских напада 1456. Не помиње се у изворима у вези са коначним османским освајањем Смедерева 20. VI 1459, па се сматра да је до тада већ био мртав. Био је изузетно учен, забележено је да је у Калаврити на Пелопонезу поседовао богату библиотеку, чији је макар део задржао и у Смедереву. Имао је четири сина: Теодора, Манојла, Тому и Димитрија и пет кћерки, од којих су по именима познате три -- Зоја, Ана и Евдокија.

ЛИТЕРАТУРА: D. Nicol, The Byzantine Family of Kantakouzenos (Cantacuzenus) ca. 1100--1460, Washington D. C. 1968; E. Trapp и др. (ур.), Prosopographische Lexicon der Palaiologenzeit 5, Wien 1981; М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Бг 1994.

П. Коматина

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)