ЂУЛИСТАН

ЂУЛИСТАН (перс. đul: ружа, ружица), ружичњак. У оквирима исламске вртне уметности ђ. означава специфични врт искључиво засађен ружама, намењен визуелном и мирисном ужитку. Замисао Раја као божанског врта позната је још од најранијих цивилизација и као таква нашла је своје истакнуто место у исламској уметности која препознаје врт као метафоричну представу Раја на земљи. На више од 120 места у Курану помиње се врт у контексту места рајског блаженства, сигурног прибежишта и уточишта. Блаженство Рајског врта у исламу је изразито чулног карактера, па визуелни и мирисни угођаји представљају његову изразито наглашену компоненту. Ружа својом симболиком, мирисном нотом и атрактивном визуелношћу представља један од вољених и често коришћених мотива у уметности исламског света. Важи за пророков цвет, с обзиром на постојање популарне легенде да је настала од мирисне капљице Мухамедовог зноја током чудесног ноћног пропутовања Рајем. Њене латице, такође, симболизују муслиманску заједницу, а трње препреке које муслимани треба да превазиђу на свом Божјем путу. У просторној концепцији ђ. дословно одражава записе из свете књиге. То је самостални врт најчешће правоугаоне основе, оивичен зидовима, који се развија око централне водене површине и подељен је на четири једнака дела. Саднице ружа се густо саде формирајући атрактивне флоралне покриваче, а зидови се покривају врстама пењачица. Ђ. се обично формира у близини куће како би се у њему могло уживати погледом кроз прозор или са галерије. У случају изостанка близине резиденцијалног здања, у непосредној близини ђ. или у његовом средишту подиже се одморишни павиљон.

ЛИТЕРАТУРА: А. Maurières, E. Ossart, Paradise Gardens: Landscape Gardening in the Islamic Tradition, Paris 2001; E. Clark, The Art of the Islamic Garden, London 2011.

Т. Борић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)